|
Časopis mikroElektronika je
počeo da izlazi u maju 1998. godine pojavom na beogradskom sajmu elektronike.
|
Broj
#6
Kliknite na sliku broja da biste
dobili njegov sadržaj i pristupili tekstovima |
Velika je razlika
između pojmova “raditi” i “ići na posao”. Ako primetite ovaj drugi ne nosi
nikakvu kvalitativnu osnovu. Drugim rečima može se desiti ( a i dešava se) da idete na
posao a da za to ne dobijete nikakvu nadoknadu. S druge strane ako “radite” to obično
znači da stvarate novu vrednost koju naravno možete i naplatiti (imate PRAVO da
zahtevate nadoknadu). Ključ svega je u reči “stvarati”. Da bi ste nešto stvorili
morate posedovati stvaralačku energiju. Izvor stvaralačke energije je sam čovek koji
kao i svaki izvor mora posedovati i ulaznu stranu. Ulazna strana u našem slučaju je trud
uložen u nova saznanja i kombinovanje već stečenih znanja i iskustava. Na osnovu ovoga
dolazi se do zaključka da se povećanjem truda, povećava stvaralačka energija što
podiže i cenu vašeg rada. Ostaje još samo da se potrebe usklade sa mogućnostima i pred
vama je život pun radosti. Međutim, primerak ljudske vrste koji je uskladio svoje
potrebe sa mogućnostima je veoma redak i zato oni koji žele više, moraju i da se
potrude više. Reč “trud” po meni znači da vam ne prođe dan a da niste nešto
uradili, a to nije nimalo lako.
|
|
|
Broj
#5
Kliknite na sliku broja da biste
dobili njegov sadržaj i pristupili tekstovima |
Tim, to je san!
Pojedinac ma kakav bio, uvek je zvezda padalica, zasija, traje kratko i na kraju se ugasi
bez nekog vidljivog traga za sobom. Naravno, da bi se tim oformio potreban je taj jedan
pojedinac koji će malo “pogurati” stvar ali kako se u matematici često kaže to je
potreban ali ne i dovoljan uslov za uspeh. Vremenom njegov uticaj slabi, a jača uticaj
ljudi sa kojima sarađuje (što je i normalno jer se malo šta imate dogovarati sami sa
sobom). Ovako postavljena formulacija uspeha bi izgledala dosta jednostavno da nije jedne
“sitnice” - ljudi se razlikuju! To je prilično veliki problem i za njegovo rešavanje
je potreban ogroman trud iskazan kroz toleranciju i jednu retku ljudsku osobinu -
slušanje sagovornika. Moram priznati da me raduje kada neko pohvali časopis ali još
više me raduje rast ovog spiska imena levo, to je ono što garantuje nove pohvale!
|
|
|
Broj
#4
Kliknite na sliku broja da biste
dobili njegov sadržaj i pristupili tekstovima |
Stalno razmišljam
kako u ovoj zemlji ima dosta dobrih inženjera koji imaju skromna primanja u odnosu na
svoja znanja ili radno iskustvo. To me nekako navodi na iznalaženje raznih rešenja za
poboljšanje takvog stanja. Naime, opet se sve svodi na znanje. Nedavno je jedan moj
prijatelj napravio mašinu iz automehaničarske oblasti koju kad vidite ne možete
pogoditi da li je kod nas izrađena. Naravno cena te mašine je oko 50% niža od iste
takve koja se proizvodi u Nemačkoj. Ta razlika u ceni je ključna stvar! Naime, u razvoju
Nemačke mašine radio je verovatno tim od desetak (ili više) razvojnih inžinjera čije
se sposobnosti skupo plaćaju. Kako se prodajna cena mašine formira na osnovu svih
troškova, računica je jasna! Izrada takve mašine ovde je daleko jeftinija već samim
tim što radi manji broj ljudi koji pokrivaju široke oblasti (silom prilika) i što je
naš inženjer daleko jeftiniji od nemačkog. Ako ste primetili sličan princip primenjuju
i Kinezi, ali sa stanovišta jeftine radne snage. Ukratko, trebalo bi se bazirati na
proizvodnji bilo kojih elektronskih uređaja koji zahtevaju duži razvoj i stručnu radnu
snagu. Naravno kada se mašina napravi ostaje još jedna “sitnica” a to je prodaja tj.
marketing. Tu dolazimo do slabe karike u našem lancu. Naime, te proizvode treba plasirati
na tržišta koja imaju potencijal da ih koriste i što je još važnije koja imaju novac
da ih plate. Takva tržišta su po pravilu jako izbirljiva i potrebno je dobro osmisliti
strategiju. Glavni adut je tu, 50% jeftinije, je izazov za bilo kog kupca.
|
|
|
Broj
#3
Kliknite na sliku broja da biste
dobili njegov sadržaj i pristupili tekstovima |
Pre neko veče
šetao sam Knez -Mihajlovom i negde na polovini primetim veliki broj ljudi poređanih u
krug. Što sam više prilazio sve se jasnije čula muzika koja bi se najpre mogla svrstati
u izvornu. Elem, u sred tog kruga nalazilo se jedno veselo društvo od 5-6 članova a
muzika je dopirala iz najobičnijeg kasetofona. Neki od njih su sedeli i pričali a ostali
izvodili neku vrstu plesa (meni nepoznatu) očigledno se dobro zabavljajući. Naravno bila
je tu po koja konzerva piva (daleko od toga da je neko od njih prekoračio granicu!) a
čitav prizor je bio kao iz nekog filma, šta više, jako su me podsetili na neku
srednjevekovnu pozorišnu trupu koja se slučajno zatekla van svog vremena. Moram priznati
da sam uživao u njihovoj sreći a oni su igrali ne hajući preterano za posmatrače. I
onda se dogodilo ono što me je nagnalo da Vam pišem ovo što upravo čitate. Pesma se
završila, plesači su odahnuli nasmejanih lica, a od prisutnih posmatrača samo je jedan
deo aplaudirao, ostali su jednostavno nastavili šetnju. Moram priznati da mi je bilo
krivo, ti ljudi nisu tražili ništa zauzvrat a ispunili su nam deo našeg vremena i dali
deo svoje pozitivne energije. Tada sam shvatio da problem nije samo u novcu, problem je i
u nama samima! Zašto smo takvi teško je reći a na kraju krajeva nije ni važno,
naročito članovima prethodno opisane grupe. Ono što zapravo želim da kažem da je
potrebno samo zrnce dobre volje da bi ste uzeli učešće u nečemu. Konkretno mislim na
ovu oblast kojom se mi bavimo - elektroniku! Kao da je neka prašina pala po našim
uređajima, lemilicama i radnim stolovima. Mislim da je vreme da se pospremi!
|
|
|
Broj
#2
Kliknite na sliku broja da biste
dobili njegov sadržaj i pristupili tekstovima |
Tačno je da naša
privreda ne radi punim kapacitetom (zbog svima znanih okolnosti), tačno je da će to
trajati još neko vreme ali nije tačno da će tako uvek biti! Zašto Vam to govorim ?
Zato što će doći vreme kad će se stvari odvijati brzinom koja se neće moći pratiti.
Oprema u našoj industriji biće zamenjena (takoreći preko noći), daleko modernijom,
koju kao i svaku opremu treba održavati i naravno, koristiti. Fabrike će se cele ili
delimično privatizovati (pojedinačna odgovornost !), i tada neće biti puno vremena za
učenje - tada će biti vreme rada i onih koji za njega budu spremni. Ovo vam može
zvučati pesimistički, ali se bojim da će biti i gore. Stavite se u ulogu poslodavca,
hoćete li zaposliti čoveka koji tek treba da uči ili čoveka koji zna da radi i koji
vam donosi dobit? Ako pogledate strane časopise, svuda se traži stručna radna snaga sa
jednom ili više godina radnog iskustva, na-ravno može i bez toga, ali za mnogo manju
platu. Ukratko, vreme koje je pred nama nije vreme zarade, već učenja!
|
|
|
Broj
#1
Kliknite na sliku broja da biste
dobili njegov sadržaj i pristupili tekstovima |
Umesto nekog uvoda
ili klasičnog komentara postaviću vam dva pitanja. Prvo, “Gde je najbezbednije
ulagati?” i drugo, “Koje je najveće prirodno bogastvo danas?” Odgovor na prvo
pitanje verovatno pogađate, najbezbednije mesto za ulaganje je sam čovek, ulažite u
sebe i svoj rad. Zašto da ne? To vam niko nikada ne može oduzeti, ne gubi vrednost sa
vremenom, a čini vas imunim na događanja oko vas (u smislu da se uvek i pod svim
okolnostima možete snaći). Odgovor na drugo je malo drugačiji nego što ste verujem
pomislili, a evo i objašnjenja... Pogledajte bilo koju elektronsku komponentu, koštaju
poprilično, a proizvodni troškovi nisu ni 0.05 % ukupne cene, onaj sitan ostatak od
99.95 % otpada na znanje da se ona proizvede. Najbolji primer za to je kompanija Microsoft
, koja ima prihode koji po nekoliko puta premašuju ukupan budžet naše zemlje. Oni
prodaju znanje u pravom smislu te reči. Od njih dobijate diskete (ili CD) čija vrednost
iznosi nekoliko dolara ali ih plaćate nekoliko stotina!! Ostatak vas košta pristup malom
delu njihovog znanja. Eto to je moj odgovor na drugo pitanje i to su ujedno dva principa
kojih se već duže vreme držim. Ovaj časopis je posvećen tim principima. |
|