|
|
oglasi, novosti na sajtu, nagradne
igre, specijalne ponude čipova,...
Kliknite na link FREE
newsletter <--click here
ili upišite vašu e-mail adresu ispod
| Pogledajte primerak nedeljnika: |
|
# # # # # # # # # # # #
# # # # # # # # # # # # # # # # # #
mikroElektronika Nedeljnik, 21,Oktobar,1999.
Godina 1, Broj # 008,
Pise i objavljuje mikroElektronika - magazin za primenjenu
automatiku, elektroniku, programiranje i nove tehnologije.
(c) mikroElektronika 1999.
# # # # # # # # # # # # # # # # # # # # # # # # # # # # # #
[[[]]] ALATKA ZA DIGITALNU RADIONICU - autorski tekst [[[]]]
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
((((((((((((((( DOBRODOSLI )))))))))))))))
\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\//////////////////////////////////
Svaki broj mikroElektronika Nedeljnika
sadrzi informacije iz bar jedne
kategorije koje se nalaze ispod....
KATEGORIJA U OVOM BROJU
> ELEKTRONIKA------>DA
> AUTOMATIKA------->DA
> HARDWARE---------->NE
> TELEKOMUNIK.----->NE
> PROGRAMIRANJE--->DA
> INTERNET------------>DA
> SALA------------------>DA
> FREE ------------------>DA
/////////////////////////////////\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\
-----------------------------------------------------------
Sadrzaj
-----------------------------------------------------------
[Update]
[Kratke vesti]
[Poziv na DSD 2000]
[Izbor nedelje]
[ALATKA ZA DIGITALNU RADIONICU - autorski tekst]
[Vest iz nauke]
[Specijalna ponuda]
[Nagradna igra 1 i 2]
[Internet]
[Sala]
[Zavrsna rec]
-----------------------------------------------------------
Update
-----------------------------------------------------------
*** Broj 1 casopisa je doziveo je Update ***
*** Sistem 2000 ***
*Broj 1 casopisa je doziveo je Update*
U toku protekle nedelje na sajtu mikroElektronike obogacen je
1 broj casopisa slikama, semama i tabelama.
Izdvajamo izuzetan clanak o Smart LCD displejima koji je
zasijao punum sjajem kada su dodate seme povezivanja sa
mikrokontrolerom i tabele naredbi.
Kompletan 1.broj mozete naci na adresi:
http://www.mikroelektronika.co.yu/1broj/1broj.htm
*Sistem 2000*
Novi text Sistem 2000 dr. Pavla Bogetica pokriva oblast
opreme za evidenciju radnog vremena zaposlenih.
Tekst mozete procitati sa adrese:
http://www.mikroelektronika.co.yu/html/novibroj
-----------------------------------------------------------
Kratke vesti
-----------------------------------------------------------
*** Byte Craft-News ***
*** AMD-ElanSC520 mikrokontroler ***
*** IDT-novi katalog CDROM ***
*Byte Craft-News*
Byte Craft proizvodjac MPC C-kompajlera za mikrochip
mikrokontrolere, daje popust od 100$ svima koji do 31. marta
2000. godine uz narudzbinu MPC C-kompajlera, priloze i
validan seriski broj mikrochipovog MPLAB-C-a.
Takodje, na sajtu na adresi
(http://www.bytecraft.com/mpcupgrd.html)
nalazi se besplatan update za MPC sa verzije V1.20b na
V1.31. Ovaj update podrzava 16C66, 16C67, 16C76 i 16C77
mikrokontrolere.
Prednost Byte Craft-ovog MPC kompajlera nad konkurentskim ,
jeste njegovo lako integrisanje u originalno microchip-ovo
MPLAB-ICE 2000 razvojno okruzenje.
Vise informacija na:
(http://www.bytecraft.com/mplabnotes.html)
*AMD-ElanSC520 mikrokontroler*
25. 08. 1999. AMD je predstavio svoj novi ElanSC520
mikrokontroler. ElanSC520 u sebi ima Am5x86 procesor,
16Kbyte write-back kesa, PC/AT kompatibilnu periferiju,
SDRAM kontroler, PCI bus interfejs. CAD-UL je prvi
proizvodjac razvojnih okruzenja koji je na trziste izbacio
toolkit za ovaj mikrokontroler. Ovo okruznje ce se
isporucivati u paketu sa razvojnim sistemom direktno od
AMD-a.U paketu se nalaze dibager, C/C++ kompajler i
asembler.
Za vise informacija:
(http://www.cadul.com)
*IDT-novi katalog CDROM*
IDT - poznati proizvodjac : High-Speed Static RAM-ova,
Multi-Port memorija, FIFO memorija, High-performance logike,
Clock drajvera, RISC mikroprocesora i Mreznih cipova izdao
je novi CD-ROM katalog.
Katalog mozete naruciti direktno e-mailom na:
(mailto:idteurope@idt.com)
U e-mailu napomenite vasu adresu gde zelite da vam se
isporuci CD-ROM kao i magazin mikroElektroniku, uz
obavezno navodjenje web adrese
(http://www.mikroelektronika.co.yu)
kao izvor informacije o novom CD-ROM-u.
-----------------------------------------------------------
Poziv na DSD 2000
-----------------------------------------------------------
Simpozijum Digital Systems Design, DSD 2000.
Mesto odrzavanja:Maastrich, Holandija,
Datum: Septembar 5-7, 2000.
DSD sponzorise Euromicro.
detalji:
(http://www.cma.ulpgc.es/DSD2000)
Oblast: arhitektura i implementacija embedded digitalnih
sistema, kao i efikasni metodi dizajna i alati.
Ucestvujte na simpozijumu, predajuci vase radove/projekte iz
sledecih oblasti:
-CPU i arhitektura memorije: aritmeticko logicka jedinica,
co-procesor, pajplajning, superskalarabilnost, kes, MMU.
-Specijalne arhitekture: DSP, ASIP, procesiranje grafike i
slike, custom computing machines, processing arrays i
FPGA, rekonfigurabilne strukture.
-Specifikacije i modeliranje: (hardware/software)
specifikacija i modeliranje sistema, opisni jezici za sistem
i hardware, modeliranje komponenti.
-Validacija: simulacija, emulacija, prototipovi i testiranje
sistema, RT i logicki nivo, multilevel- i co-simulacija,
formalna verifikacija.
-Sinteza: sistem on-chip dizajn; sistem, hardware-software,
high-level, RT-level i logicka sinteza, intelektualno
vlasnistvo i i reupotreba u dizajnu; sinteza za low-power,
brzinu i testabilnost; sistem, hardware/software i logicko
particioniranje.
-----------------------------------------------------------
Izbor nedelje
-----------------------------------------------------------
Predlog za izbor nedelje posalo nam je g. Sustar Jozef iz Zajecara.
Predlog je odlican, pogledajte ga.
Tekst pisma dajemo u celini:
---pocetak teksta---
Predlazem da pogledate sajt www.microcontroller.com Ono sto
mi se posebno svida na sajtu su tutorijals-i kao i linkovi na
tuorials-e na drugim sajtovima. Neki od njih su aimirani,
kao onaj o step-motorima.
Zelim da skrenem paznju na jos jedan sajt www.fuzzytech.com
Radi se o firmi koja je razvila alat za rad sa fuzzy
logikom. Oni koje interesuje ova mocna tehnika, mogu naci i
besplatnu demo verziju njihovog programa fuzzyTECH 5.30
Program omogucava lak razvoj, optimizaciju i implementaciju
fuzzy projekta. Defazifikacija se moze izvrsiti po vise
metoda. U paket su ukljuceni editor, dibager, analizer i
generator koda, kao i nekoliko Wizard-a (Fuzzy Design
Wizard, Variables Wizard i Rule Block Wizard)
Program inace moze da generise kod za razne mikrokontrolere
i kod u C-u. (Demo verzija ne moze da generise kod i ne
moze da snimi projekat ali je ostavljena mogucnost
automatske izrade dokumentacije. Sa obzirom da se projekti
snimaju u ASCII obliku sa nastavkom FTL nece biti previse
tesko da se tekav fajl napravi 'rucno' na osnovu
dokumentacije.)
Program sadrzi i NeuroFuzzy, deo koji vam omogucava da
koristite prednosti neuro mreze i da vasu aplikaciju
trenirate t.j. ucite a program ce sam korigovati vas
projekat. Programski paket sadrzi i potrebne alate za
povezivanje sa drugim windows programima (Excel, Delphi, VB
..)
Prilozeni su razni primeri. Kao i nekoliko obimnih help-ova
koji su zapravo vrlo dobre i detaljne knjige o fuzzy logici.
(Fuzzy Primer - Introduction to Fuzzy Logic, NeuroFuzzy
Primer - Combining neural net and fuzzy technology,
FuzzyCluster Primer - Clusting techniques in fuzzyTECH.)
Sam demo program je zapravo vrlo dobar i detaljan udzbenik i
laboratorija za fuzzy logiku.
Postoji i mali problemcic. Instalacija se pokrece i vrsi sa
weba, (doduse mozete snimiti fajlove za kansiju ponovnu
instalaciju, ti fajlovi zauzimaju nesto preko 10 MB).
Problem je u tome sto instalacija ume da potraje... (Kod
mene je celokupna instalacija trajala oko 2,5 - 3 sata) ali
vredelo je.
Pozdrav
Sustar Jozef
Zajecar
---kraj teksta---
-----------------------------------------------------------
ALATKA ZA DIGITALNU RADIONICU - autorski tekst
-----------------------------------------------------------
>Clanak je malo duzi, sa druge strane, izuzetno zanimljiv,
>koristan. Preporucujemo ga. Clanak je napisao i poslao
>g. Zlatko Bleha. Zahvaljujemo se g. Blehi.
>Prijatno citanje :)
---pocetak teksta---
ALATKA ZA DIGITALNU RADIONICU
1998 godine u casopisu PCPress, pojavio se projekat Voje
Antonica pod nazivom - Alatka za digitalnu radionicu. Radi
se o veoma maloj spravi koja po svojim karakteristikama
zasenjuje mnoge fabricke uredjaje. Ovaj instrument samo po
nazivu podseca na klasicnu logicku sondu, sve ostalo
prevazilazi sva moja ocekivanja, a najvaznija je cena koja
je na nivou jednog malo boljeg unimera.
Sta sve sonda moze ?
To je uredjaj namenjen konstruktorima i svim onim
elektronicarima koji se bave digitalnom elektronikom. Na
plocici velicine 18 X 4 !!! cm smestena je kompletna
elektronika sa 4 NiCd baterije i 2 X 20 karaktera LCD
displejem.
Sonda moze da radi kao:
- klasicna logicka sonda (pali 3 LED-a u zavisnosti od
logickog stanja na ulazu (ispitnom siljku) - Hi, Lo i
PULSE),
- jednokanalni analizator - sa memorijom od 300 bita (300
ocitavanja). Ucestanost semplovanja se moze izabrati u
dijapazonu od 40 Hz, pa sve do 1 MHz sa mogucnoscu izbora
aktiviranja pocetka semplovanja na opadajucu ili rastucu
ivicu impulsa. Prikaz je prilagodjen LCD ekranu i korisniku.
Veoma jednostavno i slikovito uz horizontalno skrolovanje
(ekran po ekran) 5 ekrana po 60 semplova + markeri broja
sempla u donjem redu.
- analizator protokola za serijski kod - sa memorijom za 42
bajta. Na ekranu se u gornjem redu prikazuje po 7 bajtova u
HEX-u, dok se u levom delu donjeg reda prikazuje ASCII
oblik tih 7 bajtova. I tako 6 skrol - ekrana (7 X 6 = 42).
Moguce je birati brzine serijskog prenosa u granicama
izmedju 1200 bps, pa sve do 115200 bauda. Moguc je i izbor
vrste prenosa, pariti bit i sve sto je potrebno za
odredjivanje parametara serijske komunikacije koja se
prati.
- frekvencmetar - u svojoj prvoj varijanti frekvencmetar je
imao opsege od 500 KHz, pa sve do 50 MHz da bi Voja gornji
opseg sveo na 40 MHz. Ovo nije uradjeno zbog toga sto PIC
ne moze da izmeri ovu frekvenciju, vec iz razloga da bi se
za tako visoke frekvencije moralo menjati ulazno kolo, a to
bi dovelo do nekih degradacija ostalih funkcija sonde. Zato
je bolje pribeci najjednostavnijem resenju. :) Ovo nije
neki hendikep ako se uzme u obzir da 90% stvari za koje vam
sonda treba (a mozda i celih 100%) radi sa mnogo nizim
frekvencijama. Prikaz je sa 8 !!! cifara.
- kolo za optimalno odrzavanje NiCd baterija. Ovo kolo je
veoma znacajan deo sonde, jer su baterije u sondi
zalemljene, a prekidaca za ukljucenje/iskljucenje nema.
Posto se radi o NiCd akumulatorima, nepravilno punjenje bi
prouzrokovalo njihovo brzo unistenje, ili u boljem slucaju -
pad kapaciteta. Kolo za odrzavanje NiCd baterija nadgleda
baterije, prilikom punjenja prethodno vrsi praznjenje
istih, ali samo do odredjene granice, kada automatski
zapocinje proces punjenja koji traje 14 sati (postoji i
prikaz trenutnog vremena punjenja) posle cega se punjenje
automatski prekida i sonda prevodi u StandBy mod. Proces
punjenja se moze po zelji prekinuti (ako vam sonda bas u
tom trenutku zatreba), ali imajte u vidu da dopunjavanja
nema - sledeci proces punjenja pocece ponovo praznjenjem
baterija sto ce savrseno zastititi NiCd baterije od
memorijskog efekta.
Kako poceti sa gradnjom ?
Najbitnije je nabaviti potrebne delove: PIC 16F84-10, LCD
displej - LM032L ili neki kompatibilan - recimo LM202KS1
koji se moze naci u redakciji Mikroelektronike, stampana
ploca koju mozete i sami izraditi, ali mislim da je previse
i od jednog naprednijeg elektronicara amatera ocekivati da
napravi dvostranu stampanu plocu sa provodnim rupama. Izradu
stampane ploce treba prepustiti profesionalcima kako
kasnije ne bi doslo do neocekivanih iznenadjenja.
Ostale komponente se lakse nabavljaju. Ne treba insistirati
na strogim tolerancijama i delovima vrhunskog kvaliteta,
ali nije lose ako ih mozete obezbediti.
Ukoliko dodje do problema sa nabavkom PIC mikrokontrolera
koji radi na 10 MHz, bez problema se moze iskoristiti i
verzija za 4 MHz. Testirao sam vise komada i svi su odreda
radili bez problema iako se radi o vise nego 2 puta visoj
radnoj frekvenciji od deklarisane. Probao sam da ih nateram
da rede i na 16 MHz i ... bez problema su radili. Cak se
nisu ni dodatno zagrevali.
Samo lemljenje komponenti obavlja se veoma brzo -Voja
Antonic nam je dobrom konstrukcijom ploce olaksao posao.
Sve je veoma logicno postavljeno i bez nekih problematicnih
zahvata sve se lako moze uraditi za najvise sat vremena.
Preporucujem da se displej ne lemi direktno na plocu, vec da
se upotrebi za tu namenu uradjen konektor (moze se kupiti u
svakoj malo bolje opremljenoj prodavnici elektronicarskog
materijala) ili da se uz malo umesnosti takav konektor
napravi. Ja sam ga napravio tako sto sam na plocu sonde
zalemio 14-pinski konektor (u stvari - radi se o delu
konektora sa jedne rashodovane multi I/O kartice (konektor
za trakasti kabl koji ide na flopy) koji sam odlemio sa
ploce i isekao potreban broj pinova). Na plocu samog
displeja zalemio sam jedno 14 PINsko DIP podnozje koje sam
isekao po duzini i onda spoljne stranice zalepio jednu za
drugu - na taj nacin dobio sam konektor koji u potpunosti
odgovara 'muskom' delu zalemljenom na ploci sonde. Na ovaj
nacin obezbedjen je laksi pristup elektronici ispod displeja
u slucaju (ne daj boze) nekog kvara i potrebe za zamenom
delova koji se tu nalaze. A nije lose imati mogucnost
skidanja displeja, ako vam displej iz nekog razloga zatreba
na nekom drugom uredjaju - radi probe ili nekog
ispitivanja. Ja mnogo eksperimentisem, a kako mi finansijska
situacija ne dozvoljava razbacivanje, isti displej koristim
i u instrumentu i za eksperimentisanje sa nekim novim
kontsrukcijama.
Jos cemo se malo zadrzati na displeju. Potreban displej je
LM032L, ali se ovaj displej veoma tesko nalazi, zato se
moze iskoristiti i SHARP LM202KS1 uz neke sitnije dorade:
Voja je koristio LM032L koji je izgleda reflektivan, a ne
kao ovaj kod mene koji je sa pozadinskim osvetljenjem. Epa,
tu ima jedna mala razlika koja poboljsava prikaz displeja.
Naime Voja je zbog ustede u materijalu i zbog skucenog
prostora izostavio potenciometar za intenzitet prikaza.
Jednostavno, ulaz za intenzitet spojio je na masu, tako da
je intenzitet uvek maksimalan. I sve je to OK kada je napon
oko 4.8V, ali kada su baterije pune, napon zna da poraste i
iznad 5.5V, sto na ovom mojem displeju prouzrokuje
necitljivost znakova (toliko se zatamni da se zatamne i
okolne tackice oko slova, pa sve bude necitljivo). Kada sam
ubacio jedan 2 X 16 reflektivni displej (moze, ali se ne
vide po 4 poslednja karaktera u redu), ova pojava nije bila
toliko izrazena - iako se primecuje, citljivost je
zadovoljavajuca, da ne kazem - ko ne cepidlaci, nece nogo
ni primetiti. Voja je to i naglasio i rekao je da dok se
baterije malo ne stabilizuju (posle punjenja) prikaz ce
biti malo necitljiviji. Na ovom mojem displeju taj prikaz
je totalno necitljiv, pa sam na stampi uradio par rezova
(otkacio masu sa PINA 3 ) i trimer potenciometrom malo
eksperimentisao. Najbolje rezultate dobio sam sa otporom od
2K2 koji PIN 3 displeja spaja na masu. Ovom vrednoscu sam
postigao to da na displeju stoji prikaz veoma dobrog
kvaliteta i kada je napon 5.5V i kada on padne na skoro 4V.
Znaci u celom radnom opsegu.
Znaci - displej je OK kao zamena onom famoznom LM032L, ali
potreban je minimalni zahvat da bi sve bilo kako treba.
Dobra strana mu je pozadinsko osvetljenje cije ukljucenje
sam izveo tasterom, pa ako bas radim u mraku, moze se
iskoristiti. Taster koristim bas zbog stednje - da se
baterije ne bi previse trosile. Cak je na ploci displeja
(sa desne strane) ostavljen prostor sa izbusenim rupama gde
se moze zalemiti taster i uz jedno rezanje stampe sve radi
perfektno. Ako je intenzitet pozadinskog osvetljenja velik,
jednostavno se na red sa tasterom postavi otpornik od 20-40
oma i stvar je resena.
Postoji jos i sitnica na koju treba obratiti paznju u kolu
za odrzavanje baterija. Naime Zener dioda od 3.3V mora da
bude ZF tipa ili neka slicna. Nikako ne treba
upotrebljavati diode za vece struje, jer mi se desilo da sam
upotrebom jedne takve u potpunosti promenio karakteristike
ovog kola.
Prilikom programiranja PIC mikrokontrolera treba obratiti
paznju na jedan detalj. Potrebno je isprogramirati i DATA
EEPROM. Njegov sadrzaj treba da bude sledeci:
addr 00-07h: 88 01 01 98 F4 02 8C E4
addr 08-0Fh: 2C 88 64 0A 88 32 14 D8
addr 10-17h: 80 1A 88 19 28 C8 C0 34
addr 18-1Fh: 88 0A 64 C8 60 68 C8 30
addr 20-27h: D0 C9 18 A1 80 01 01 14
addr 28-2Fh: 90 19 00 64 0A 00 28 19
addr 30-37h: 01 06 09 10 16 2E 30 64
addr 38-3Ch: CC 05 0E 3B 95
Pustanje u rad je jednostavno - treba zalemiti NiCd baterije
i kada je sve uradjeno, ako su baterije (akumulatori) pune,
sve ce po pritisku na levi taster da proradi. Ako baterije
nisu pune i sonda ne proradi, potrebno je na ulaz za
punjenje dovesti napon 10-30 V (polaritet nije vazan, a nije
bitno ni da li je jednosmeran ili naizmenican) i pritisnuti
i drzati pritisnut bilo koji od dva tastera. Zasvetlece LED
koji oznacava punjenje. Posle par minuta baterije ce se
dovoljno napuniti da elektronika sonde moze da radi, pa je
potrebno sondu resetovati i ukljuciti, dovesti u mod za
odrzavanje baterija i pokrenuti proceduru punjenja. Punjenje
traje 14 sati, a u desnom uglu gornjeg reda je prikazano
tekuce vreme punjenja, posle cega se automatski iskljucuje,
a sonda prelazi u StandBy.
Posle ove procedure sonda je spremna za rad.
Veoma je vazno da se NiCd akumulatori pravilno koriste da bi
se obezbedio njihov dugi vek. Zato i sluzi funkcija za
odrzavanje baterija na koju je Voja potrosio dosta vremena
i materijala da bi je realizovao da radi kako treba.
Baterije nikada ne dopunjavajte, vec ako ih treba dopuniti,
pokrenite funkciju 'Disch.' da bi se baterije prvo
ispraznile, a posle nekog vremena sonda ce sama dekodovati
da su baterije ispraznjene i automatski pokrenuti proceduru
punjenja.
Ovaj tekst je napisan nekoliko dana posle gradnje
sonde.
Posle dosta testiranja rada iste, mogu da zakljucim da se
radi o izuzetno kvalitetnom i potrebnom instrumentu i da ne
mogu ni da zamislim kako sam ranije mogao da radim bez
njega.
---kraj teksta---
PODSECAMO VAS:
Uz ovaj tekst, kao dopunu, mozete downloadovati sa sajta
kompletan projekat sonde Voje Antonica:
(http://www.mikroelektronika.co.yu/zip/sonda.zip)
-----------------------------------------------------------
Vest iz nauke
-----------------------------------------------------------
U fizickom smislu, zvuk je posledica kompresije talasa i
pritiska prilikom prolaska kroz sredinu. Ukoliko se zaista
veoma intenzivan talas izbaci u tecnost, on moze bukvalno da
razdvoji tecnost na dva dela, pri cemu nastaju mehurovi. Ovi
mehurovi sadrze gasove, koji bi inace u normalnim
okolnostima bili pomesani sa tecnoscu. (rastvoreni). Pod
pritiskom, ovi mehurovi se jako zagreju. Tako da
temperatura teorijski moze da bude jako visoka, cak je
uporedjujuci sa temperaturom na Suncu. Problem merenja
temperature u ovakvim uslovima, nov je izazov za naucnike.
Ovakvi ohladjeni mehurovi, ponasaju se kao pravi mali
hemijski reaktori.
************************************************
Po anketi Time Magazine-a, na pitanje:
Genetski modifikovana hrana: Da li se plasite da je koristite?
Do 20-og Oktobra, 72% je reklo DA!
************************************************
-----------------------------------------------------------
Specijalna ponuda
-----------------------------------------------------------
***Lattice razvojni sistem***
Redakcija mikroElektronike je zavrsila projekat "Razvojni
sistem za Lattice programabilnu logiku", koji podrzava cipove
serije 1000 i 2000.
Vise o ovoj vesti, bice na sajtu, ovih dana.
-----------------------------------------------------------
Nagradna igra BOND
-----------------------------------------------------------
Iako smo smatrali da je odgovor izuzetno ocigledan, samo tri
citaoca su tacno odgovorila na nase pitanje: "Sta znaci BOND u
zaglavlju #007 nedeljnika?". Kao odgovor dajemo pismo
nagradjenog Nebojse Pejcica:
" Pozdrav,
BOND na pocetku nedeljnika, mislim da ima veze sa onim Dzems
Bondom 007, ovo 007 je bitno posto je ovo sedmi nedeljnik!!"
Tacno su odgovorili:
1. Nebojsa Pejcic - npejcic@xxxxxxxxxxx.xxx
(15.10. - 11.56h)
2. Sfera Paun - sfera@xxxx.xxx
(15.10. - 20.38h)
3. Zelimir ? - indel@xxxxx.xx
(15.10. - 21.52h)
Cestitamo Nebojsa i molimo te da nam dostavis tvoju kucnu
adresu na e-mail
(mailto:dakic@mikroelektronika.co.yu)
kako bi ti poslali nagradu postom.
-----------------------------------------------------------
Nagradna igra - maturski radovi
-----------------------------------------------------------
Visemesecna nagradna igra mikroElektronike i Albatex-a je
usla u zavrsnu fazu.
U nasoj evidenciji, do sada ima petoro ucesnika:
1.Ivana Vojicic (YU)
2.Darko Seovac (YU)
3.Ilic Darko (YU)
4.Goran Radivojevic (YU)
5.Andy Haryono (ID).
Ukoliko vase ime iz bilo kog razloga nije na ovom spisku,
molimo vas da ponovo kontaktirate redakciju. Takodje,
pozivamo sve prijavljene da do 28.10.1999. posalju svoje
maturske radove postom na adresu:
mikroElektronika on-line
Postanski pregradak 129
11080 Zemun
ili u elektronskoj formi na e-mail:
(mailto:nagradnaigra@mikroelektronika.co.yu)
Svi pristigli radovi zakljucno sa 28.10.1999. ce biti
pregledani od strane redakcije i uci ce u izbor za
Specijalnu nagradu: razvojni sistem za motorola 68HC11 koji
ce se dodeliti najkvalitetnijem radu. Izvlacenje Glavne
nagradne - razvojni sistem za Siemens mikrokontrolere
izvlacice se po slucajnom principu - "iz bubnja" 4.11.1999.
u prostorijama redakcije.
Najzanimljiviji pristigli radovi ce biti objavljeni na sajtu
mikroElektronike.
Svim ucesnicima nagradne igre mikroElektronika je u saradnji sa
Albatex-om obezbedila po jedan CD-ROM katalog firme
Hitachi.
NAPOMENA: Redakcija mikroElektronike NEMA OBAVEZU da vrati
pristigle radove autorima.
-----------------------------------------------------------
Internet
-----------------------------------------------------------
*** statistike ***
*** zene < = > muskarci ***
*** email statistike ***
*zene < = > muskarci*
57% zena u odnosu na 44% muskaraca, koriste racunar na radnom mestu.
60% zena u odnosu na 54% muskaraca, koriste racunar za obradu teksta.
20% zena u odnosu na 34% muskaraca, koriste racunar za analizu podataka.
11% zena u odnosu na 20% muskaraca, koriste racunar za programiranje.
*email statistike*
U Julskom broju ELECTRONIC DESIGN-a su objavili sledece
podatke o elektronskoj posti:
1996 bilo je razmenjeno 20 triliona pisama
1998 bilo je razmenjeno 78 triliona pisama
2003 predvidjaju da ce se razmeniti 452 triliona pisama
-----------------------------------------------------------
Sala
-----------------------------------------------------------
KONACNO....SALA O PLAVOKOSIM MOMCIMA
Irac, Meksikanac i plavokosi momak, radili su zajedno na
gradilistu, i dok su radili na 20-tom spratu nebodera, dodje
vreme za rucak.
Irac otvori svoju posudu, i rece: "Kupus i govedina. Ako
jos jednom dobijem govedinu sa kupusom za rucak, skocicu sa
ove zgrade"
Meksikanac otvori svoju posudu i rece: "Buritos. Ako jos
jednom dobijem buritos za rucak, skocicu sa ove zgrade"
Konacno, plavokosi momak otvori svoju posudu i rece: "Ponovo
bolonja. Ako jos jednom dobije bolonja sendvic za rucak,
skocicu sa vama sa ove zgrade"
Sledeci dan, Irac otvori posudicu, ugleda govedinu sa
kupusom, i skoci sa zgrade. Meksikanac otvori svoju
posudicu, ugleda buritos, i skoci sa zgrade. Plavokosi momak
otvori svoju posudicu, ugleda bolonju i skoci.
Na sahrani, kukala je Irceva supruga: "Da sam znala koliko
mu se zasitio kupus sa govedinom, nikada mu to ne bih vise
kuvala!"
Supruga Meksikanca, rece: "Da sam samo znala koliko se moj
muz zasitio buritosa, pripremila bih mu takos, ili
inciladas"
Zatim se svi zagledase u suprugu plavokosog momka, pri cemu
ona zacudjeno rece: "Hej, zasto svi gledate u mene. Pa on je
sam sebi spremao rucak"
-----------------------------------------------------------
Zavrsna rec
-----------------------------------------------------------
Odlucili smo se da ubacimo autorski clanak g. Blehe.
Javite nam sta mislite o ideji da Nedeljnik bude obogacen
autorskim clancima.
Pozdravljamo Vas!
======================================
Imate pitanje, u vezi primenjene elektronike?
...Nemojte cekati
...Tu je lista
...a tu se krije i odgovor
>>...(mailto:mikroelektronika-subscribe@onelist.com)
=======================================
...zanimljivu informaciju, dobar sajt, dobru knjigu za
download,
...podelite sa nama :)
-----------------------------------------------------------
_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/
Sponzor ovog broja mikroElektronika Nedeljnika:
webForce
_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Simeon Todoran - urednik mikroElektronika Weekly
mailto:todorans@mikroelektronika.co.yu
Aleksandar Dakic - urednik internet izdanja mikroElektronika
mailto:dakic@mikroelektronika.co.yu
(c) copyright 1999 by mikroElektronika.
|
FREE
mikroElektronika nedeljnik
oglasi, novosti na sajtu, nagradne
igre, specijalne ponude čipova,...
Kliknite na link FREE
newsletter <--click here
ili upišite vašu
e-mail adresu ispod
|
