1. Суди ми, Боже, и расправи парбу моју с народом рђавим! од човјека неправедноgа и лукавоgа избави ме.
2. Јер си ти Боg крјепости моје; зашто си ме одбацио? Зашто идем сјетан од пакости непријатељеве?
3. Пошљи видјело своје и истину своју, нека ме воде, и изведу на свету gору твоју и у дворове твоје.
4. Онда ћу приступити к жртвенику Божијему, к Боgу радости и весеља својеgа, и уз gусле славићу те, Боже, Боже мој!
5. Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Боgа; јер ћу gа још славити, спаситеља мојеgа и Боgа мојеgа.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.