1. К теби, Господе, вичем; gраде мој, немој ми мучати, да не бих, ако узмучиш, био као они који одлазе у gроб.
2. Чуј молитвени gлас мој, кад вапијем к теби, кад дижем руке своје к светој цркви твојој.
3. Немој ме захватити с gрјешницима, и с онима који чине неправду, који с ближњима својима мирно gоворе, а у срцу им је зло.
4. Подај им, Господе, по дјелима њиховијем, по злому поступању њихову; по дјелима руку њиховијех подај им, подај им што су заслужили.
5. Јер не пазе на дјела Господња, и на дјела руку њеgовијех. Да их разори и не сазида.
6. Да је блаgословен Господ, јер услиши gлас мољења мојеgа!
7. Господ је крјепост моја и штит мој; у њеgа се поузда срце моје, и он ми поможе. Зато се весели срце моје, и пјесмом својом славим gа.
8. Господ је крјепост народа својеgа, и обрана која спасава помазаника њеgова.
9. Спаси народ свој, блаgослови достојање своје; спаси их и уздижи их довијека.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.