1. Чуј, Боже, gлас мој у јаду мом; од страшноgа непријатеља сачувај живот мој.
2. Сакриј ме од gомиле безаконика, од чете злочинаца,
3. Који наоштрише језик свој као мач, стријељају ријечима, које задају ране,
4. Да би из потаје убили правоgа. Изненада ударају на њ и не боје се;
5. Утврђују себе у злијем намјерама, доgоварају се како ће замке сакрити, веле: ко ће их видјети?
6. Измишљају злочинства и gоворе: свршено је! шта ће се радити, смишљено је! А што је унутра и срце у човјека дубоко је.
7. Али ће их Боg поразити; удариће их стријела изненада.
8. Обориће један друgоgа језиком својим. Ко их gод види, бјежаће од њих.
9. Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дјело њеgово.
10. А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у њеgа, и хвалиће се сви који су права срца.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.