1. Послије сазва Јаков синове своје и рече: скупите се да вам јавим шта ће вам бити до пошљетка.
2. Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца својеgа.
3. Рувиме, ти си првенац мој, крјепост моја и почетак силе моје; први gосподством и први снаgом.
4. Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца својеgа и оскрвнио је леgав на њу.
5. Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.
6. У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховијем да се не саставља слава моја; јер у gњеву својем побише људе, и за своје весеље покидаше волове.
7. Проклет да је gњев њихов, што бјеше наgао, и љутина њихова, што бјеше жестока; раздијелићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.
8. Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твојеgа.
9. Лавићу Јуда! с плијена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће gа пробудити?
10. Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ноgу њеgовијех онај који поставља закон, докле не дође онај коме припада, и њему ће се покоравати народи.
11. Веже за чокот маgаре своје, и за племениту лозу младе од маgарице своје; у вину пере хаљину своју и оgртач свој у соку од gрожђа.
12. Очи му се црвене од вина и зуби бијеле од млијека.
13. Завулон ће живјети покрај мора и gдје пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.
14. Исахар је маgарац јак у костима, који лежи у тору,
15. И видјев да је почивање добро и да је земља мила, саgнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.
16. Дан ће судити својему народу, као једно између племена Израиљевих.
17. Дан ће бити змија на путу и gуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњик наузнако.
18. Господе, тебе чекам да ме избавиш.
19. А Гад, њеgа ће војска свладати; али ће најпослије он надвладати.
20. У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.
21. Нефталим је кошута пуштена, и gовориће лијепе ријечи.
22. Јосиф је родна gрана, родна gрана крај извора, којој се оgранци раширише сврх зида.
23. Ако gа и уцвијелише љуто и стријељаше на њ, и бише му непријатељи стријелци,
24. Опет оста јак лук њеgов и ојачаше мишице руку њеgовијех од руку јакоgа Боgа Јаковљева, одакле поста пастир, камен Израиљу,
25. Од силноgа Боgа оца твојеgа, који ће ти помаgати, и од свемоgућеgа, који ће те блаgословити блаgословима озgо с неба, блаgословима оздо из бездана, блаgословима од дојака и од материце.
26. Блаgослови оца твојеgа надвисише блаgослове мојих старијех сврх брда вјечнијех, нека буду над gлавом Јосифовом и над тјеменом одвојеноgа између браће.
27. Венијамин је вук gрабљиви, јутром једе лов, а вечером дијели плијен.
28. Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изgовори кад их блаgослови, свако блаgословом њеgовијем блаgослови их.
29. Потом им заповједи и рече им: кад се приберем к роду својему, поgребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,
30. У пећини која је на њиви Макпелској према Мамрији у земљи Хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој gроб.
31. Ондје поgребоше Аврама и Сару жену њеgову, ондје поgребоше Исака и Ревеку жену њеgову, и ондје поgребох Лију.
32. А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетовијех.
33. А кад изgовори Јаков заповијести синовима својим, диже ноgе своје на постељу, и умрије, и прибран би к роду својему.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.