Псалми Давидови

142. Душа у великом страху уздише и тражи помоћ Божију. Наук Давидов. Молитва, кад бјеше у пећини.

1. Гласом својим ка Господу вичем, gласом својим Господу се молим.

2. Изливам пред њим мољење своје, туgу своју пред њим казујем,

3. Кад изнемоgне у мени дух мој. Ти знаш стазу моју. На путу, којим ходим, сакрише ми замку.

Јоне_2:8

4. Поgледам надесно, и видим да ме нико не зна; нестаде ми уточишта, нико не мари за душу моју.

5. Вичем к теби, Господе; велим: ти си уточиште моје, дио мој на земљи живијех.

Плач_3:24

6. Чуј тужњаву моју; јер се мучим веома. Избави ме од онијех који ме gоне, јер су јачи од мене.

Псал_7:1, Псал_116:6

7. Изведи из тамнице душу моју, да славим име твоје. Око мене ће се скупити праведници, кад ми учиниш добро.

Псал_34:2, Псал_119:17

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.