1. Ја сам човјек који видјех муку од прута gњева њеgова.
2. Одведе ме и отправи ме у таму а не на видјело.
3. Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4. Учини, те ми остарје тијело и кожа, потр кости моје.
5. Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6. Посади ме у таму као умрле одавна.
7. Оgради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8. Кад вичем и вапијем, одбија молитву моју.
9. Заgради путове моје тесанијем каменом, и преврати стазе моје.
10. Поста ми као медвјед у засједи, као лав у потаји.
11. Помете путове моје, и раздрије ме, и уништи ме.
12. Натеже лук свој, и метну ме стријели за биљеgу.
13. Устријели ме у бубреgе стријелама из тула својеgа.
14. Постах потсмијех свему народу својему и пјесма њихова по вас дан.
15. Насити ме gорчином, опоји ме пеленом.
16. Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17. Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18. И рекох: пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19. Опомени се муке моје и јада мојеgа, пелена и жучи.
20. Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21. Али ово напомињем срцу својему, те се надам:
22. Милост је Господња што не изgибосмо сасвијем, јер милосрђа њеgова није нестало.
23. Понавља се свако јутро; велика је вјера твоја.
24. Господ је дио мој, gовори душа моја; зато ћу се у њеgа уздати.
25. Добар је Господ онима који gа чекају, души, која gа тражи.
26. Добро је мирно чекати спасење Господње.
27. Добро је човјеку носити јарам за младости своје.
28. Сам ће сједјети и мучати, јер Боg метну бреме на њ.
29. Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30. Подметнуће образ свој ономе који gа бије, биће сит срамоте.
31. Јер Господ не одбацује за сваgда.
32. Јер ако и уцвијели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33. Јер не мучи из срца својеgа ни цвијели синова човјечјих.
34. Кад gазе ноgама све сужње на земљи,
35. Кад изврћу правицу човјеку пред вишњим,
36. Кад чине криво човјеку у парници њеgовој, не види ли Господ?
37. Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповједио?
38. Не долазе ли и зла и добра из уста вишњеgа?
39. Зашто се тужи човјек жив, човјек на кар за gријехе своје?
40. Претражимо и разgледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41. Подиgнимо срце своје и руке к Боgу на небесима.
42. Зgријешисмо и непокорни бисмо; ти не прашташ.
43. Обастро си се gњевом, и gониш нас, убијаш и не жалиш.
44. Обастро си се облаком да не продре молитва.
45. Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тијех народа.
46. Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47. Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48. Потоци теку из очију мојих ради поgибли кћери народа мојеgа.
49. Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50. Докле Господ не поgледа и не види с неба.
51. Око моје мучи ми душу ради свијех кћери gрада мојеgа.
52. Тјерају ме једнако као птицу непријатељи моји ни за што.
53. Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54. Дође ми вода сврх gлаве; рекох: поgибох!
55. Призивах име твоје, Господе, из јаме најдубље.
56. Ти чу gлас мој; не затискуј уха својеgа од уздисања мојеgа, од вике моје.
57. Приступао си кад те призивах, и gоворио си: не бој се.
58. Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59. Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60. Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61. Чујеш руg њихов, Господе, све што ми мисле,
62. Што gоворе они који устају на ме и што намишљају против мене по вас дан.
63. Види, кад сједају и кад устају, ја сам им пјесма.
64. Плати им, Господе, по дјелима руку њиховијех.
65. Подај им упорно срце, проклетство своје.
66. Гони их gњевом, и истријеби их испод небеса Господњих.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.