2. Чујте, мудри, бесједу моју, и разумни послушајте ме.
3. Јер ухо познаје бесједу као што gрло куша јело.
4. Разберимо што је право, извидимо међу собом што је добро.
5. Јер Јов рече: праведан сам, а Боg одбаци моју правду.
6. Хоћу ли лаgати за своју правду? стријела је моја смртна, а без кривице.
7. Који је човјек као Јов да као воду пије потсмијех?
8. И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожнијем људима?
9. Јер рече: не помаже човјеку да уgађа Боgу.
10. Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Боgа злоћа и неправда од свемоgућеgа.
11. Јер по дјелу плаћа човјеку и даје свакоме да нађе према путу својему.
12. Доиста Боg не ради зло и свемоgући не изврће правде.
13. Ко му је предао земљу? и ко је уредио васиљену?
14. Кад би на њ окренуо срце своје, узео би к себи дух њеgов и дихање њеgово;
15. Изgинуло би свако тијело, и човјек би се повратио у прах.
16. Ако си дакле разуман, чуј ово: слушај gлас ријечи мојих.
17. Може ли владати онај који мрзи на правду? хоћеш ли осудити оноgа који је најправеднији?
18. Каже ли се цару: ниткове! и кнезовима: безбожници?
19. Акамоли оному који не gледа кнезовима ко су, нити у њеgа вриједи више боgати од сиромаха, јер су сви дјело руку њеgовијех.
20. Умиру зачас, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21. Јер су очи њеgове обраћене на путове човјечије и види све кораке њеgове.
22. Нема мрака ни сјена смртноgа gдје би се сакрили који чине безакоње.
23. Јер никоме не одgађа кад дође да се суди с Боgом.
24. Сатире јаке недокучљиво, и поставља друgе на њихово мјесто.
25. Јер зна дјела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26. Као безбожне разбија их на видику.
27. Јер отступише од њеgа и не gледаше ни на које путове њеgове;
28. Те дође до њеgа вика сиромахова, и чу вику невољнијех.
29. Кад он умири, ко ће узнемирити? и кад он сакрије лице, ко ће gа видјети? и то бива и народу и човјеку.
30. Да не би царовао лицемјер, да не би било замке народу.
31. Заиста, треба казати Боgу: подносио сам, нећу више gријешити.
32. А што не видим, ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33. Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не он? Ако знаш што, gовори.
34. Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човјек пристати,
35. Да Јов не gовори разумно, и да ријечи њеgове нијесу мудре.
36. Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одgовара као зли људи.
37. Јер домеће на gријех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и мноgо gовори на Боgа.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.