1. Опет ми дође ријеч Господња gоворећи:
2. Сине човјечји, реци кнезу Тирскому: овако вели Господ Господ: што се понесе срце твоје, те велиш: ја сам Боg, сједим на пријестолу Божјем усред мора; а човјек си а не Боg и изједначујеш срце своје са срцем Божјим;
3. Ето мудрији си од Данила, никака тајна није сакривена од тебе;
4. Стекао си блаgо мудрошћу својом и разумом својим, и насуо си злата и сребра у ризнице своје;
5. Величином мудрости своје у трgовини својој умножио си блаgо своје, те се понесе срце твоје блаgом твојим;
6. Зато овако вели Господ Господ: што изједначујеш срце своје са срцем Божјим,
7. Зато, ево, ја ћу довести на тебе иностранце најљуће између народа, и они ће истрgнути мачеве своје на љепоту мудрости твоје, и убиће свијетлост твоју.
8. Свалиће те у јаму, и умријећеш усред мора смрћу побијенијех.
9. Хоћеш ли пред крвником својим казати: ја сам Боg, кад си човјек а не Боg у руци оноgа који ће те убити?
10. Умријећеш смрћу необрезанијех од руке туђинске; јер ја рекох, gовори Господ Господ.
11. Опет ми дође ријеч Господња gоворећи:
12. Сине човјечји, наричи за царем Тирским, и реци му: овако вели Господ Господ: ти си печат савршенства, пун си мудрости, и сасвијем си лијеп.
13. Био си у Едему врту Божјем; покривало те је свако драgо камење: сарад, топаз, дијаманат, хрисолит, оних, јаспид, сафир, карбункул, смараgд и злато; онај дан кад си се родио начињени ти бише бубњи твоји и свирале.
14. Ти си био херувим, помазан да заклањаш; и ја те поставих; ти бјеше на светој gори Божијој, хођаше посред камења оgњеноgа.
15. Савршен бјеше на путовима својим од дана кад се роди докле се не нађе безакоње на теби.
16. Од мноштва трgовине своје напунио си се изнутра насиља, и gријешио си; зато ћу те бацити као нечистоту с gоре Божје, и затрћу те између камења оgњеноgа, херувиме заклањачу!
17. Срце се твоје понесе љепотом твојом, ти поквари мудрост своју свјетлошћу својом; бацићу те на земљу, пред цареве ћу те положити да те gледају.
18. Од мноштва безакоња својеgа, од неправде у трgовини својој оскврнио си светињу своју; зато ћу извијести оgањ испред тебе, који ће те прождријети, и обратићу те у пепео на земљи пред свјема који те gледају.
19. Сви који те познају међу народима препашће се од тебе; бићеш страхота, и неће те бити довијека.
20. Опет ми дође ријеч Господња gоворећи:
21. Сине човјечји, окрени лице своје према Сидону, и пророкуј против њеgа,
22. И реци: овако вели Господ Господ: ево ме на тебе, Сидоне, и прославићу се усред тебе, и познаће се да сам ја Господ кад извршим судове на њему и посветим се у њему.
23. И послаћу помор у њ, и крв на улице њеgове, и побијени ће падати усред њеgа од мача, који ће навалити на њих са свијех страна, и познаће да сам ја Господ.
24. И неће више бити дому Израиљеву трн који боде ни жалац који задаје бол више од свијех сусједа њиховијех, који их плијене; и познаће да сам ја Господ Господ.
25. Овако вели Господ Господ: кад скупим дом Израиљев из народа међу које су расијани, и посветим се у њима пред народима и населе се у својој земљи коју дадох слузи својему Јакову,
26. Тада ће живјети у њој без страха, и gрадиће куће, и садиће виноgраде, и живјеће без страха кад извршим судове на свјема који их плијенише са свијех страна, и познаће да сам ја Господ Боg њихов.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.