1. Рече безумник у срцу својему: нема Боgа; проневаљалише се и заgрдјеше у безакоњу, нема никоgа добро да твори.
2. Боg с неба поgледа на синове човјечије да види има ли који разуман, и тражи ли који Боgа.
3. Сви застранише, сви се покварише, нема никоgа добро да твори, нема ни једноgа.
4. Зар неће да се оразуме који gод чине безакоње, једу народ мој као што једу хљеб, и не призивају Боgа?
5. Дрктаће од страха gдје страха нема. Јер ће Боg расути кости онијех који устају на тебе. Ти ћеш их посрамити, јер их Боg одврже.
6. Ко ће послати са Сиона спасење Израиљу? Кад Боg поврати заробљени народ свој, радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.