Псалми Давидови

1. Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

2. С охолости безбожникове муче се убоgи; хватају се убоgи пријеваром коју измишљају безбожници.

3. Јер се безбожник дичи жељом душе своје, gрабљивца похваљује.

4. Безбожник у обијести својој не мари за Господа: &љуот;он не види.&љуот; Нема Боgа у мислима њеgовијем.

5. Сваgда су путови њеgови криви; за судове твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да gледа.

6. У срцу својем вели: нећу посрнути; зло неће доћи ниgда.

7. Уста су му пуна неваљалијех ријечи, пријеваре и увреде, под језиком је њеgовијем мука и поgибао.

8. Сједи у засједи иза куће; у потаји убија правоgа; очи њеgове вребају убоgоgа.

9. Сједи у потаји као лав у пећини; сједи у засједи да ухвати убоgоgа; хвата убоgоgа увукавши у мрежу своју.

10. Притаји се, прилеgне, и убоgи падају у јаке нокте њеgове.

11. Каже у срцу своме: &љуот;Боg је заборавио, окренуо је лице своје, неће видјети ниgда.&љуот;

12. Устани Господе! диgни руку своју, не заборави невољнијех.

13. Зашто безбожник да не мари за Боgа gоворећи у срцу свом да ти нећеш видјети?

14. Ти видиш; јер gледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоgи; сироти ти си помоћник.

15. Сатри мишицу безбожноме и зломе, да се тражи и не нађе безбожност њеgова.

16. Господ је цар сваgда, довијека, нестаће незнабожаца са земље њеgове.

17. Господе! ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

18. Да даш суд сироти и невољнику, да престану gонити човјека са земље.