KREIRANJE VLASTITE
INTERNET PREZENTACIJE
CREATING YOUR OWN WEB
SITE
Uvod
Uspesno funkcionisanja nevladinih
organizacija danas u velikoj meri zavisi od efikasnog, svakodnevnog koriscenja novih
informacionih tehnologija. One nevladine organizacije koje vise i efikasnije koriste nove
informacione tehnologije bez ikakve sumnje uspesnije ostvaruju proklamovane ciljeve. Nove
informacione tehnologije mogu se koristiti u raznim segmentima delatnosti nevladinih
organizacija, ali po svom znacaju danas se izdvaja upotreba Interneta kao nove
informacione tehnologije. Predstavnici nevladinih organizacija Internet mogu koristiti da
bi dosli do informacija i komunicirali sa ljudima sirom planete, ali i da bi mnogobrojne
korisnike Interneta upoznali sa svojim idejama, projektima, publikacijama, akcijama,
ciljevima, itd.
Uvod u HTML je uputstvo namenjeno
predstavnicima nevladinih organizacija koje ce im pomoci da naprave sopstvenu Internet
prezentaciju i tako nove informacione tehnologije iskoriste na najbolji nacin za
ostvarivanje svojih ciljeva.
Ovo uputstvo treba da pomogne svima onima
koji nisu imali do sada nikakvih iskustava sa kompjuterskim programiranjem, a zele da
poboljsaju i osavremene rad svoje organizacije.
Uvod u HTML
HTML (Hyper Text Markup Language) nije
programski jezik, odnosno mnogo je jednostavniji od programskih jezika tako da ga i laici
mogu koristiti. HTML nije ni jednostavan onoliko koliko su to procesori teksta, ali ima
niz slicnosti sa procesorima teksta, pa neki procesori teksta danas omogucavaju izradu
Internet prezentacija. Razlika izmedju procesora teksta i HTML editora je u tome sto se
upotrebom tekst procesora u jednom dokumentu definisu svi tekstualni, graficki i ostali
elementi dok se upotrebom HTML editora definisu samo delovi dokumenta ili veze medju
razlicitim dokumentima ili delovima dokumenata. Jos jedna bitna prednost HTML dokumenata u
odnosu na tekstualne dokumente je u tome sto se dokument kreiran bilo kojim HTML editorom
moze procitati bilo kojim citacem HTML dokumenata, dok se dokument kreirane nekim
procesorom moze procitati samo tim istim procesorom teksta, pa cak se ne moze procitati ni
nekom ranijom verzijom istog procesora teksta. Na primer dokument kreiran MS Word-om 7.0
ne moze se procitati MS Word-om 6.0, dok se svaki HTML dokument moze procitati svakim
citacem HTML dokumenata (na promer: MS Internet Explorer 4.0 ili bili koja ranija
verzije).
Uputstvo za HTML treba citaoca da upozna sa
HTML dokumentima, njihovom sadrzinom i nacinom njihovog stvaranja i koriscenja.
HTML dokumenti
HTML dokumenti su obicni tekstualni fajlovi
koji sadrze tekst i tagove. Tagovi su univerzalne instrukcije koje razumeju svi citaci
Internet prezentacija.
PRIMER: <b>Jugoslovenski komitet
pravnika za ljudska prava</b>
U prehodnom primeru prvi tag <b>
naredjuje citacu Internet prezentacije da tekst koji se iza njega bude nalazio prikaze
masnim slovima (bold). Drugi tag na kraju teksta </b> kazuje citacu da je tu kraj
teksta koji treba da se prikaze masnim slovima. Tagovi obicno idu u paru prvi koji
oznacava nekakvu komandu i drugi koji tu komandu ponistava. Ukoliko pisac HTML dokumenta
zaboravi da otkuca drugi tag kojim se ponistava dejstvo prvog taga dejstvo prvog taga se
prosiruje do kraja dokumenta. U nasem primeru da nema drugog taga </b> sav tekst
koji bi sledio do kraja dokumenta bio bi ispisan masnim slovima.
Tagovi se mogu pisati velikim ili malim
slovima. To je potpuno svejedno i dejstvo im je potpuno isto bez obzira da li su napisani
malim i li velikim slovima.
Jedna bitna razlika izmedju HTML dokumenta
i obicnih tekstualnih dokumenata je da kod HTML dokumenata ne postoji uvlacenje (tzv.
tabovi) i da vise od jednog praznog mesta izmedju karaktrera nece biti prikazano u citacu
Internet prezentacije.
Jos jedna razlika izmedju pisanja teksta u
procesoru teksta i pisanja teksta u HTML editoru je u tome sto na kraju pasusa u procesoru
teksta treba otkucati samo ENTER dok u HTML editoru na pocetku pasusa treba otkucati tag
<p> koji oznacava pocetak pasusa, a na kraju tag </p> koji oznacava kraj
pasusa.
PRIMER: <p>Jugoslovenski komitet
pravnika za ljudska prava.</p>
Posle svakog paragrafa u HTML dokumentu
citaci Internet prezentacija pokazace prazan red. Ako onaj koji kreira HTML dokument zeli
da tekst iza paragrafa ne bude odvojen praznom linijom tada treba da koristi tag za
prinudni prekid reda <br> koji se ne postavlja u paru vec pojedinacno.
PRIMER: <p>Jugoslovenski komitet
pravnika<br> za ljudska prava</p>
U predhodnom primeru citaci Internet
prezentacija u prvom redu ce ispisati "Jugoslovenski komitet pravnika", a
sledecem "za ljudska prava".
Sada kada smo se upoznali sa principom na
kome funkcionise pisanje HTML dokumenata prikazacemo jedan ceo HTML dokument sa
objasnjenjem svih tagova u njemu. Objasnjenja su pisana izmedju tagova koji oznacavaju
komentar i ne ispisuju se u citacu Internet prezentacija. Na pocetku <!- i na kraju
->.
<html>
<!- oznacava pocetak HTML dokumenta, a
par ovog taga se nalazi skroz na kraju dokumenta ->
<head>
<!- predhodni tag oznacava deo HTML
dokumenta koji je namenjen ispisivanju zaglavlja i naslova ->
<title>Jugoslovenski komitet pravnika
za ljudska prava</title>
<!- predhodni tagovi sluze za upisivanje
zaglavlja u prvoj liniji Internet citaca ->
<h1>Jugoslovenski komitet pravnika za
ljudska prava</h1>
<!- predhodni tagovi oznacavaju prvi
naslov u dokumentu koji ce biti ispisan vecim slovima ->
<h2>Dobrodosli na nasu Internet
prezentaciju</h2>
<!- predhodni tagovi oznacavaju drugi
naslov koji ce biti ispisan nesto vecim slovima od obicnog teksta ->
</head>
<!- Ovaj tag oznacava zavrsetak dela
HTML dokumenta posvecenog naslovima ->
<body>
<!- Ovaj tag oznacava pocetak dela HTML
dokumenta u kome se nalazi osnovni sadrzaj HTML dokumenta: tekst, slike, linkovi, itd.
->
<p>
<!- Ovaj tag oznacava pocetak paragrafa
->
Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska
prava je nevladina i neprofitna organizacija koju cine svi pravnici zainteresovani za
unapredjenje podrucja ljudskih prava.
</p>
<!- Ovaj tag oznacava kraj paragrafa
->
<a
href=info.htm>Informacije</a>
<!- predhodni tagovi oznacavaju link,
odnosno vezu sa drugim HTML dokumentom, rec Informacija ce biti link ka HTML dokumentu
info.htm ->
<br>
<!- predhodni tag oznacava prelazak u
novi red ->
<a href=akcije.htm>Akcije</a>
<!- predhodni tagovi oznacavaju link,
odnosno vezu sa drugim HTML dokumentom, rec Akcije ce biti link ka HTML dokumentu
akcije.htm ->
<br>
<!- predhodni tag oznacava prelazak u
novi red ->
<a href=casopis.htm>Casopis</a>
<!- predhodni tagovi oznacavaju link,
odnosno vezu sa drugim HTML dokumentom, Casopis ce biti link ka HTML casopis.htm ->
<p>
<!- Ovaj tag oznacava pocetak paragrafa
->
<img src=komitet.gif>
<!- Ovaj tag oznacava ubacivanje slike,
odnosno fajla komitet.gif na ovom mestu u HTML dokumentu ->
</p>
<!- Ovaj tag oznacava kraj paragrafa
->
<address>slilic@eunet.yu</address>
<address>Azurirano 28 avgusta
1998</address>
<!- Predhodni tagovi oznacavaju deo
dokumenta ispisan iskosenim slovima na kraju dokumenta ->
</body>
<!- Ovaj tag oznacava kraj sadrzaja
dokumenta ->
</html>
<!- Ovaj tag oznacava kraj HTML
dokumenta ->
Kako ovaj HTML dokument izgleda kada se
posmatra na ekranu uz pomoc Internet citaca (recimo MS Interenet Explorer-a 4.0) vidimo na
sledecoj slici.
Iz predhodnog primera izrade HTML dokumenta
videli smo da je to mnogo jednostavnije nego sto mnogi zele da priznaju. Cak i potpuni
laik za programiranje, odnosno obican korisnik racunara moze uz mali trud napraviti svoju
Internet prezentaciju, odnosno Internet prezentaciju svoje nevladine organizacije. Bas iz
ovog razloga je gotovo neverovatna cinjenica da svega nekoliko nevladinih organizacija u
SR Jugoslaviji ima svoju Internet prezentaciju.
Zakljucicemo ovaj deo tekst posvecen HTML
dokumentima sa opaskom da nije potrebno ekspertsko poznavanje svih tagova HTML dokumenta
da bi se napravila jedna Internet prezentacija. Dovoljno je koristiti samo ogranicen broj
HTML komandi i vec se moze kreirati Internet prezentacija.
Kreiranje
sopstvenog HTML dokumenta
Da bi osoba bez specijalnog ekspertskog
znanja naucila da kreira HTML dokumente najbolje je da odmah pristupi kreiranju sopstvene
Internet prezentacije. Citanje debelih knjiga u kojima se detaljno opisuje pojedine HTML
komande svakako je korisno, ali nije nacin da se brzo ovlada prakticnim znanjima potrebnim
za kreiranje jedne Internet prezentacije.
Buduci vebmaster (tako se nazivaju oni koji
kreiraju i odrzavaju Internet prezentacije, odnosno Web prezentacije) mora prvo da se
odluci u kom HTML editoru ce kreirati svoju Internet prezentaciju. Danas postoji niz
specijalizovanih programa namenjenih za kreiranje HTML dokumenata: Hotmetal, Hotdog, Front
Page, itd. Mnogi od ovih HTML editora cak i pokazuju na ekranu ono sto ce se videti na
Internet prezentaciji, a HTML komande sakrivaju u pozadini. Cak i neki procesori teksta,
kao sto je MS Word 7.0 imaju mogucnost kreiranja HTML dokumenata. Izborom jednog od
navedenih HTML editora verovatno bi pocetnik uspesno kreirao svoju prvu prezentaciju, jer
svi ovi programi sadrze i niz pomocnih alata za kreiranje pojedinih elemenata Internet
prezentacije, ali bi i naisao na niz problema koje ne bi mogao da resi zbog oskudnog
znanja HTML komandi. Zato buducim vebmasterima preporucujemo da prve svoje Internet
prezentacije kreiraju u najobicnijem editoru, kao sto je na primer MS Windows Notepad koji
dolazi sa Windowsom 95, 97, ili 98. i nalazi se vec instaliran na gotovo na svim
personalnim racunarima.
Notepad se moze aktivirati odlaskom u meni
sa programima (Programs) podmeni dodaci (Accessories) aktiviranjem naziva programa
(Notepad) klikom misa.
Posto je program aktiviran automatski je
otvoren novi dokument i treba upisati nekoliko HTML komandi i nesto malo teksta, a potom
HTML dokument zapamtiti sa nastavkom HTM ili HTML sto oznacava da se radi o HTML
dokumentu. Fajl se moze recimo zapamtiti kao mojweb.htm.
PRIMER:
<html>
<head>
<title>Moja Internet
prezentacija</title>
<h1>Moja Internet
prezentacija</h1>
</html>
Sada posto smo za nekoliko sekundi kreirali
prvu Internet prezentaciju potrebno je da je pogledamo nekim citacem Internet
prezentacija. Dva citaca Internet prezentacija su sigurno najpopularnija. To su MS
Internet Explorer i Netscape. Mozete izabrati bilo koji od ova dva citaca u bilo kojoj
verziji rezultat bi trebao da bude isti. Mi cemo opisati postupak koriscenja MS Internet
Explorera 4.0, ali postupak i kod drugih citaca bi trebao da bude vrlo slican.
Prvo se pokrene Internet citac klikom misa
ili izborom iz menija, a onda se otvori HTML dokument opcijom iz menija File Open. Opcijom
Browse se potrazi fajl u nekom od direktorijuma na vasem hard disku u kome ste zapamtili
HTML dokument, opcijom Open se izabere taj fajl i nakon pritiska na taster OK Internet
prezentaciju je procitao vas citac i pokazao je na vasem ekranu.
Posto je vasa prva Internet prezentacija
kreirana mozemo da je doradjujemo i unesimo niz novih elemenata jedan po jedan.
Vraticemo se u Notepad i otvoriti nas
dokument mojweb.htm i u njemu mozemo dodati podnaslov i nekoliko paragrafa teksta.
PRIMER:
<html>
<head>
<title>Moja Internet
prezentacija</title>
<h1>Moja Internet
prezentacija</h1>
<body>
<h2>Moja biografija</h2>
<p>Rodjen sam u Beogradu te i te
godine, zavrsio sam taj i taj fakultet. Zaposlen sam u toj i toj instituciji. </p>
<p>Aktivno sam angazovan u radu
Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava iz Beograda.</p>
</body>
</html>
Kada ovaj HTML dokument sacuvamo i
pogledamo ga u citacu Internet prezentacija dobicemo sledeci rezultat:
Sada mozemo nastaviti dalju izradu nase
Internet prezentacije dodavanjem linkova ka drugim Internet prezentacijama ili linkova ka
drugim HTML dokumentima koje smo mi kreirali.
Linkovi ka drugim HTML dokumentima se
dodaju upisivanjem taga <a href=naziv URL adrese ili naziv HTML fajla>potom se upise
tekst koji ce zapravo biti link </a>.
U nasem primeru unecemo dva linka ka
prezentacijama Udruzenja za istrazivanje spoljne politike iz Kotora i Jugoslovenskog
drustva za pravnu informatiku iz Beograda.
PRIMER:
<html>
<head>
<title>Moja Internet
prezentacija</title>
<h1>Moja Internet
prezentacija</h1>
<body>
<h2>Moja biografija</h2>
<p>Rodjen sam u Beogradu te i te
godine, zavrsio sam taj i taj fakultet. Zaposlen sam u toj i toj instituciji. </p>
<p>Aktivno sam angazovan u radu
Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava iz Beograda.</p>
<h2>Moji omiljeni linkovi</h2>
<a
href=http://www.diplomacy.cg.yu>Udruzenje za istrazivanje spoljne politike
Kotor</a><br><br>
<a
href=http://members.tripod.com/cdprlja>Jugoslovensko drustvo za pravnu informatiku
Beograd</a>
</body>
</html>
Internet citac nakon nasih izmena prikazace
nam na ekranu sledecu sliku:
Posto smo dodali linkove na nasu
prezentaciju sada mozemo da dodamo i neku fotografiju. Fotografije koje ce biti prikazane
u okviru nase Internet prezerntacije predhodno moraju biti pripremljene ili u JPG formatu
ili u GIF formatu. Ta dva formata se mogu uneti u HTML dokument. Ako fotografija postoji u
nekom drugom formatu na primer BMP potrebno ju je predhodno konvertovati u JPG ili GIF
format. Osim formata vrlo je bitno da velicina fotografije ne prelazi 20 KB, odnosno sto
je fotografija manje velicine ona ce se brze prikazati citaocu Internet prezentacije.
Posto se zna da su posetioci Interneta vrlo nestrpljivi onda se mora voditi racuna da na
vasoj Internet prezentaciji ne bude previse fotografija i grafickih elemenata i da su oni
sto manje zapremine u kilobajtima.
HTML tagovi kojima se ubacuju slike u HTML
dokument su vrlo jednostavni treba samo napisati <img src=lilic.gif> na nekom mestu
u HTML dokumentu i na tom mestu ce citac Internet prezentacije pokazati sliku pod nazivom
lilic.gif.
PRIMER:
<html>
<head>
<title>Moja Internet
prezentacija</title>
<h1>Moja Internet
prezentacija</h1>
<body>
<img src=lilic.gif>
<h2>Moja biografija</h2>
<p>Rodjen sam u Beogradu te i te
godine, zavrsio sam taj i taj fakultet. Zaposlen sam u toj i toj instituciji. </p>
<p>Aktivno sam angazovan u radu
Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava iz Beograda.</p>
<h2>Moji omiljeni linkovi</h2>
<a
href=http://www.diplomacy.cg.yu>Udruzenje za istrazivanje spoljne politike
Kotor</a><br><br>
<a
href=http://members.tripod.com/cdprlja>Jugoslovensko drustvo za pravnu informatiku
Beograd</a>
</body>
</html>
Sada nasa Internet prezentacija izgleda
bogatije:
Na ovom mestu cemo samo napomenuti da i
slike isto kao i tekst mogu biti linkovi ka drugim HTML dokumentima.
Posebna karakteristika HTML dokumenata je
da mogu sadrzati tag <hr> koji ozncava liniju koja deli dve celine u dokumentu.
PRIMER:
<html>
<head>
<title>Moja Internet
prezentacija</title>
<h1>Moja Internet
prezentacija</h1>
<body>
<img src=lilic.gif>
<h2>Moja biografija</h2>
<p>Rodjen sam u Beogradu te i te
godine, zavrsio sam taj i taj fakultet. Zaposlen sam u toj i toj instituciji. </p>
<p>Aktivno sam angazovan u radu
Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava iz Beograda.</p>
<hr>
<h2>Moji omiljeni linkovi</h2>
<a
href=http://www.diplomacy.cg.yu>Udruzenje za istrazivanje spoljne politike
Kotor</a><br><br>
<a
href=http://members.tripod.com/cdprlja>Jugoslovensko drustvo za pravnu informatiku
Beograd</a>
</body>
</html>
Struktura Internet
prezentacije
U predhodnom delu teksta videli smo kako
izgleda tehnika izrade Internet prezentacije. Sama tehnika nije komplikovana, ali nije ni
dovoljna za izradu dobre Internet prezentacije. Ovladavanje vecim ili manjim brojem HTML
komandi tek je pocetak u izradi Internet prezentacije. Onaj ko kreira Internet
prezentaciju mora pazljivo da razmotri strukturu svoje Internet prezentacije vodeci racuna
o svrsi zbog koje se kreira Internet prezentacija, o publici koje ce gledati tu Internte
prezentaciju, o razlozima zbog kojih ce biti gledana ta Internet prezentacija, itd.
U narednom delu teksta razmotricemo neke od
elementa koji uticu na kreiranje Internet prezentacije.
Svrha Internet prezentacije
Pre nego se pristupi izradi Internet
prezentacije neophodno je razmotriti razloge za kreiranje Internet prezentacije. Neka
nevladina organizacija zeli da dobije sto vise clanova, dok druga zeli da sto vise ljudi
cita njihova saopstenja, dok treca zeli da se ljudi ukljuce u njihove akcije i aktivno ih
podrzavaju, itd. Moze postojati veliki broj razlicitih razloga zbog kojih se neka
nevladina organizacija odlucuje na izradu Internet prezentacije. Ovom prilikom
razmotricemo neke od tih razloga:
1. Reklama - jedna od mogucih dominantnih
svrha izrade Internet prezentacije moze biti reklama. Izradom Internet prezentacije
nevladina organizacija moze reklamirati svoje aktivnosti pred ogromnim brojem ljudi koji
koriste Internet. Izradom Internet prezentacije nevladina organizacija moze se reklamirati
na televiziji, radiju ili u novinama. Veliki broj medijskih kuca spreman je da da prostor
objavljivanju vesti o pojavljivanju nove Internet prezentacije, ili o promociji nove
Internet prezentacije. Struktura Internet prezentacije moze biti tako koncipirana da
reklamira predsednika i clanove upravnih organa neladine organizacije, da reklamira
pojedine akcije ili publikacije nevladine organizacije.
2. Elektronske publikacije - struktura
Internet prezentacije nevladine oprganizacije moze biti tako koncipirana da sav znacaj
prida nekoj on-line publikaciji nevladine organizacije koja predstavlja srediste rada te
organizacije. Na primer kompletna Internet prezentacija Jugoslovenskog komiteta pravnika
za ljudska prava moze biti posvecena casopisu "Ljudska prava" koji ova
organizacija izdaje, sa ciljem da se dobije sto veci broj pretplatnika casopisa, sto veci
broj autora koji ce pisati za casopis, sto vise reklama u casopisu, itd.
3. Clanstvo - Internet prezentacija
nevladine organizacije moze biti tako struktuirana da u najvecoj meri zadovolji potrebe
svoga clanstva. U ovom slucaju Internet prezentacija morala bi da sadrzi mogucnost
pristupanja organizaciji on-line putem, odnosno putem popunjavanja formulara i slanjem
elektronske poste. Takodje bi ovako struktuirana Internet prezentacija morala da
obavestava clanstvo o svim aktivnostima nevladine organizacije na najpotpuniji moguci
nacin (kompletni zapisnici, informacije o projektima, aktivnostima, itd.). Internet
prezentacija nevladine organizacije struktuirana da zadovolji potrebe clanstva mora da
sadrzi i dosta linkova ka interesantnim prezentacijama sirom Interneta koje mogu biti od
interesa clanstvu. Mogucnost da sami clanovi nevladine organizacije postavljaju svoje
sadrzaje na Internet prezentaciji organizacije je takodje pozeljna. On-line konferencije i
direktni razgovor zainteresovanih clanova (chat) takodje je moguce obezbediti izradom
Internet prezentacije.
4. Profesionalizam - Nevladina organizacija
svojom Internet prezentacijom moze pokazati visok stepen profesionalizma. Tada struktura
Internet prezentacije treba da sadrzi visokokvalitetnu grafiku, video animacije, zvucne
efekte, java skriptove, itd. Na ovaj nacin nevladina organizacija potvrdjuje svoj visoki
renome izuzetno kvalitetnom Internet prezentacijom.
Naravno pored nekoliko navedenih mogucih
svrha Internet prezentacije koje u potpunosti mogu odrediti strukturu Internet
prezentacije moguce je pronaci jos niz drugih ciljeva koji se mogu ostvariti izradom
Internet prezentacije. Mi smo navodjenjem nekih od mogucih svrha Internet prezentacije
nevladine organizacije zeleli samo da naglasimo potrebu preciznog definisanja svrhe
Internet prezentacije pre pocetka njene izrade.
Uobicjeni
elementi
Kvalitetna Internet prezentacija u
okviru svoje strukture treba da sadrzi elemente koji su uobicajeni:
1. Sadrzaj - Na prvoj stranici vase
Internet prezentacije uobicajeno je da se nalazi link koji vodi do HTML stranice na kojoj
se moze videti kompletan sadrzaj vase Internet prezentacije. Za mnoge korisnike Interneta
najjednostavniji nacin pronalazenja informacija je da pogledaju kompletan sadrzaj svih
HTML dokumenata u okviru jedne Internet prezentacije pa da se odluce da pristupe nekoj od
njih. Sadrzaj se moze prikazati i graficki sto nece biti korisno samo posetiocima vase
Internet prezentacije, vec moze biti korisno i vama da uvek imate dobar pregled sadrzaja
vase Internet prezentacije.
O organizaciji
Kako da pomognete
Konferencije
Casopis
Linkovi
Konferencija 97
Konferencija 98
Broj 1/98
Broj 2/98
2. Dobrodoslica - Na prvoj strani vase
Inrternet prezentacije treba pozeleti dobrodioslicu gostima i treba odmah pruziti
najvaznije informacije o vasoj organizaciji kako bi zainteresovali posetioca za dalje
koriscenje vase Internet prezentacije.
3. Jezik - Najveci broj korisnika Interneta
zna engleski jezik i zbog toga je neophodno da vasa Internet prezentacija bude na
engleskom jeziku ili da ima paralelnu verziju na engleskom jeziku ako ste se odlucili da
prezentaciju uradite na srpskom jeziku. Srpska i engleska varijanta vase Internet
prezentacije ne moraju biti identicne. Na prvoj stranici vase Internet prezentacije treba
naglasiti mogucnost gledanja Internet prezentacije na razlicitim jezicima.
4. Novosti - Na prvoj strani vase Internet
prezentacije treba da budu naglasene novosti iz rada vase organizacije. Nova dogadjanja,
nove publikacije, nove konferencije, i sl. pokazuju koliko je jedna Internet prezentacija
azurna i aktuelna.
5. Potpis - Na svakoj stranici Internet
prezentacije trebalo bi da stoji ime i email adresa osobe koja je kreirala HTML stranicu
ili je odgovorna za njeno odrzavanje.
6. Azuriranje - Dobro je na svakoj stranici
Internet prezentacije navesti datum zadnjeg azuriranja podataka i e-mail osobe zaduzene za
azuriranje podataka (Webmaster-a).
7. Angazovanje posetilaca - Nevladine
organizacije imaju za cilj uvek da angazuju sto veci broj ljudi na realizaciji njihovih
ciljeva pa je logicno na prvoj stranici Internet prezentacije postaviti link pod nazivom
Kako vi mozete pomoci. Ovaj link treba da vodi do druge HTML stranice na kojoj su detaljna
objasnjenja o mogucnosti ukljucenja u akcije nevladine organizacije.
8. Linkovi - Nije obavezno na prvoj
stranici Internet prezentacije postavljati neke zanimljive linkove, ali je sigurno korisno
ako imate nameru da duze zadrziti posetioca na vasoj Internet prezentaciji. Neki posetioci
ce se odluciti da ulaze u vasu Internet prezentaciju mozda samo iz razloga sto tu mogu
naci skup korisnih linkova.
9. Meni - Vodic kroz Internet prezentaciju
je graficki ili tekstualno predstavljen meni sa najvaznijim linkovima ka HTML stranama u
drugom i trecem nivou. Meni je potrebno ponoviti na svim stranama Internet prezentacije
kako bi posetilac mogao da na najjednostavniji nacin usmerava svoje kretanje bez obzira na
kojoj se stranici Internet prezentacije nalazi. Meni moze biti postavljen na vrhu, dnu ili
sa leve strane HTML strane.
Postavljanje
Internet prezentacije
Posto je kreirana Internet prezentacija ona
mora biti postavljena na nekom racunaru na Internetu kako bi je korisnici Interneta mogli
posecivati.
Nije toliko bitno na kom ce racunaru biti
postavljena Internet prezentacija nevladine organizacije koliko je bitno pod kojim domenom
ce biti postavljena. Domen je naziv pod kojim ce internet prezentacija moci da se pronadje
od strane korisnika Interneta. U svakoj zemlji postoje provajderi Internet usluga koji
najcesce nude hostovanje Internet prezentacija i registrovanje domena za te Internet
prezentacije. Hostovanje Internet prezentacije znaci iznajmljivanje, najcesce mesecno,
odredjenog kapaciteta na hard disku Internet provajdera za vasu Internet prezentaciju.
Cena mesecnog iznajmljivanja prostora za hostovanje Internet prezentacija kod Internet
provajdera u SR Jugoslaviji se krece oko 50 DEM. Sama registracija domena se vrsi samo
jednom i cena te usluge kod Internet provajdera je oko 50 DEM.
Logican domen nevladinih organizacija u
Jugoslaviji je www. nazivorganizacije.org.yu. Tako da recimo nevladina organizacija koja
se bavi ljudskim pravima treba da registruje domen www.humanrights.org.yu, a ona koja se
bavi pravom www.law.org.yu.
Kada ste se odlucili za Internet provajdera
kod koga cete hostovati svoju Internet prezentaciju, registrovan vam je odgovarajuci domen
koji ste trazili, tada fajlove koji sacinjavaju vasu Internet prezentaciju prebacujete na
racunar vaseg provajdera elektronskom postom ili FTP programom. Treba izbegavati
provajedere koji nude prebacivanje vasih fajlova iskljucivo elektronskom postom, jer je
ovaj nacin prebacivanja fajlova nepouzdan i uvodi posrednika u azuriranje vase
prezentacije. Mnogo bolji nacin slanja fajlova na racunar vaseg Internet provajdera je
putem FTP-a. FTP (File transport protocol) omogucava da direktno sa vaseg racunara mozete
da postavljate, brisete, dodajete fajlove na racunaru vaseg provajdera.
FTP se obavlja na vrlo jednostavan nacin.
Uz pomoc modema uspostavite vezu sa vasim Internet provajderom. Izadjete iz Windows u Dos
okruzenje. Predjete u direktorijum u kome se nalaze fajlovi vase Internet prezentacije i
ulogujete se u racunar vaseg provajdera uz pomoc odgovarajuce komande. Recimo za racunar
beotelnet-a komanda je ftp hermes.beotel.yu. Nakon unosa korisnickog imena i lozinke, koje
ste dobili od Internet provajdera mozete poslati neki HTML fajl ili graficki fajl na
racunar vaseg provajdera. Ovo cete uciniti komandom put. Na primer za slanje fajla
index.htm komanda je put index.htm. Posto vas racunar vaseg provajdera obavesti da je
prenos izvrsen tada mozete da izadjete iz FTP-a komandom quit i da se ponovo vratite u
Windows okruzenje komandom exit, a potom prekinete modemsku vezu sa vasim provajderom. Na
ovaj nacin izmene u vasoj Internet prezentaciji mogu se uneti u bilo koje doba dana,
odnosno u svakom trenutku, a postupak unosenja izmena traje svega nekoliko minuta. Potpuno
je svejedno da li se vas Internet provajder nalazi u zemlji ili inostranstvu, jer je
potrebno potpuno isto vreme da bi se unele izmene.
FTP se moze obavljati i uz pomoc niza
pomocnih programa koji su namenjeni FTP-u. Neki od ovih programa su besplatni i mogu se
pronaci na Internetu.
Posto prebacite sve fajlove vase Internet
prezentacije na racunar Internet provajdera treba da proverite da li svi linkovi rade, da
li se sve grafike vide i uopste da li je sve uredu sa vasom Internet prezentacijom.
Napominjem da razliciti Internet provajderi
imaju razlicita pravila koja morate da zadovoljite da bi vasa Internet prezentacija
izgledala kako treba. Najveci broj provajdera zahteva da pocetni HTML dokument u vasoj
Internet prezentaciji nosi naziv index.html, ali ima i onih provajdera koji zahtevaju da
to bude default.html ili nesto drugo. Neki od Internet provajdera zahtevaju da imena
fajlova budu iskljucivo sa malim slovima i do 8 slovnih znakova dok to kod drugih
provajdera nije neophodno.
Zbog svega recenog neophodno je dobro
prouciti uslove pod kojima Internet provajderi nudi hostovanje Internet prezentacije.
Odrzavanje Internet
prezentacije
Kada je Internet prezentacija kreirana i
postavljena na racunaru vaseg Internet provajdera posao nije zavrsen vec tek zapocinje.
Postavljanjem Internet prezentacije ona zapocinje svoj zivot u cyber space-u. Podrazumeva
se da onaj ko je postavio Internet prezentaciju mora da se brine o njenom odrzavanju,
postavljanju novih sadrzaja, pracenju posecenosti prezentacije, komunikaciji sa
posetiocima prezentacije, oglasavanju, distribuciji elektronskih dokumenata, marketingu,
itd.
Prvi korak koji mora da se preduzme nakon
postavljanja Internet prezentacije je obavestavanje svih zainteresovanih da je Internet
prezentacija dostupna korisnicima. Ovo obavestavanje moze se izvrsiti na klasican nacin:
(konferenciji za novinare, obavestavanjem medijskih kuca saopstenjem, nastupom u
specijalizovanoj TV emisiji, nastupom u specijalizovanoj radio emisiji, itd.) i on-line
putem (popunjavanjem upitnika na Internet prezentacijama velikih pretrazivaca: Yahoo,
Altavista, itd. direktnim obavestavanjem elektronskom postom zainteresovanih institucija,
pojedinaca mail grupa, itd.)
Drugi korak je pracenje posecenosti vase
Internet prezentacije. Internet provajederi obicno nude uslugu davanja izvestaja o
posecenosti vase Internet prezentacije uz dodatno placanje ove usluge, ali postoje nacini
postavljanja besplatnog tragaca koji ce vam kad god zelite davati izvestaj o posecenosti
vase Internet prezentacije.
Internet prezentacije mogu biti orjentisane
na postavljanje nekog statickog sadrzaja i onda je odrzavanje ovakve Internet prezetacije
jednostavno i ne zahteva vece angazovanje. Ovakve prezentacije sa sadrzajima koji se retko
menjaju su delimicno informativne, ali nikad ne postizu veci uspehe.
Internet prezentacije sa dinamickim
sadrzajima, znaci sadrzajima koji se cesto menjaju postizu mnogo vise uspeha, odnosno
mnogo su posecenije. Ovakve prezentacije se ipak moraju odrzavati sa mnogo vise
angazovanja. Menjanje sadrzaja kao sto je elektronsko izdanje publikacije zahteva stalnu
pripremu novih HTML dokumenata i obavestavanje posetilaca o njihovom postavljanju.
Komercijalne dinamicke prezentacije sa atraktivnim sadrzajima mogu da imaju i do nekoliko
miliona posetilaca mesecno sto im omogucuje iznajmljivanje oglasnog prostora i ekstra
zaradu.
Povremena promena grafickog dizajna
celokupne Internet prezentacije takodje doprinosu vecoj posecenosti i ugledu jedne
Internet prezentacije.
Komunikacija sa posetiocima Internet
prezentacije posebno je znacajna bas za Internet prezentacije nevladinih organizacija.
Promptno reagovanje na primljene elektronske poruke u kojima se mogu dobijati pitanja,
sugestije, kritike, ponude za saradnju, itd od izuzetnog je znacaja. Kasnjenje u odgovoru
na upuceno elektronsko pismo moze stvarati losu sliku o citavoj organizaciji, dok brz
odgovor podize rejting citavoj organizaciji.
Zakljucak
Uvod u HTML ne pretenduje da potpuno
sveobuhvatno predstavi HTML komande, on ne pretenduje da bude jedini izvor na osnovu koga
ce neki predstavnik nevladine organizacije kreirati svoju Internet prezentaciju. Uvod u
HTML je prirucnik koji treba da pomogne predstavnicima nevladinih organizacija da se
odluce za izradu svojih Internet prezentacija. On je pisan tako da ohrabri i prakticnim
savetima pomogne onima koji nemaju velikog iskustva sa Internetom, a zeleli bi da ga sto
efikasnije koriste u svakodnevnom radu.
Ovaj prirucnik dopunjuje spisak korisnih
adresa na Internetu na kojima se moze naci veliki broj pomocnih alata, prirucnika,
korisnik saveta, itd. za izradu Internet prezentacija.
Spisak korisnih
Internet adresa
