VODIC
KROZ INTERNET
INTERNET GUIDE
UVOD
Predstavnici nevladinih organizacija sirom
sveta danas su prinudjeni da svakodnevno sticu nova znanja kako bi svoj posao obavljali
kvalitetno i uspesno. Pored mnogih drugih znanja iz raznih oblasti njima su potrebna i
odredjena tehnicka znanja iz oblasti novih informacionih tehnologija. Ova oblast izuzetno
je siroka i obuvata niz podoblasti medju kojima se Internet izdvaja kao jedna od
najznacajnijih.
Trudili smo se da tekst bude kratak i da
bude razumljiv i onima koji nemaju neka predhodna posebna znanja iz oblasti informatike.
Tekst je pisan pre svega za sve one koji se prvi put susrecu sa kompjuterima i mreznim
komunikacijama, ali ce biti koristan i onima sa malo vise kompjuterskog iskustva.
Cilj pisanja ovog teksta je bio da da se
pruze osnovne informacije o samom Internetu i servisima koje on pruza, kao i da se
razjasne pojmovi koji se najcesce upotrebljavaja u ovoj oblasti. Posebna paznja bila je
posvecena Internet prezentacijama (World Wide Web servisu) i servisu elektronske poste
(E-mail).
STA JE TO INTERNET
U literaturu danas mozete naci obilje
razlicitih definicija Interneta "mreze svih mreza", "informacionog
autoputa", "globalnog kovcega sa blagom". Mi smo se odlucili da obradimo
tri teme koje ce pribliziti Internet citaocima. To su istorijat Interneta, definicija
Interneta i servisi Interneta.
Istorijat Interneta
Preteca Internat je ARPANET -
projekat Ministarstva odbrane SAD-a realizovan sezedesetih godina i namenjen vojnim
potrebama. Kasnije mreza povezanih racunara postaje igracka za naucnike, a danas
predstavlja desetine miliona kompjutera sirom zemljine kugle povezanih u jednu jedinstvenu
mrezu. Internet nije vlasnistvo ni jedne kompanija pojedinacno vec predstavlja jednu
otvorenu informaticku mrezu. Svakog dana mreza se siri ukljucenjem novih kompjutera i
kompjuterskih mreza. Ideja Interneta je proistekla iz ideje lokalnih kompjuterskih mreza u
pojedinacnim kompanijama koje su omogucavale deljenje resursa i razmenu fajlova i poste u
okviru jedne organizacije. Ovaj koncept je jednostavno prosiren na citav svet.
Brzina Interneta povecava se iz dana u dan.
Sa nekadasnjih 64 Kb/s. danas u razvijenim zemljama sveta dostize 45 MB/s, a
eksperimentise se sa 2 Gb/s. U nasoj zemlji nacionalni provajderi nude najvecu brzinu od 2
Mb/s. Ne zeleci da zbunimo citaoca navodjenjem brzina prenosa podataka hteli smo samo da
ukazemo na svakodnevno povecanje brzine globalne mreze sto prakticno znaci za krajnjeg
korisnika lagodniji i laksi nacin dolaska do podataka.
Definicija Interneta
Internet je globalna mreza
kompjutera svih tipova i velicina pa se zbog toga cesto naziva "mreza svih
mreza" jer u sebi integrise hiljade razlicitih racunarskih mreza sirom sveta koje
koriste iste tehnicke standarade da bi medjusobno mogle komunicirati. Ako se uz pomoc svog
kucnog kompjutera, modema, telefonske linije i Internet provajdera prikljucite na tu mrezu
i vi postajete deo Interneta.
Ne postoji centralna vlast koja upravlja
Internetom. Ucesce u radu Interneta zasnovano je na slobodnoj i kooperativnoj osnovi uz
obavezu jedino postovanja tehnickih standarda kako bio se uspostavilo prisustvo na mrezi.
Internet drustvo ("Internet Society") u Fairfax-u, Virginia USA igra vaznu ulogu
i postavlja tehnicke standarde. Ova organizacija ostvaruje vezu izmedju sa jedne strane
vlada (oficijalnih ustanova u pojedinim zemljama) a sa druge strane sa nevladinim
institucijama kao sto su univerziteti i kompanije.
Vrlo je tesko danas dati tacnu procenu
koliki je broj korisnika Interneta, ali vecina eksperata se slaze da je to cfra oko 100
miliona korisnika danas sa predpostavkom da ce ih 2000 godine biti 200 miliona.
Faktori koji utiicu na tako eksponencijalni
rast korisnika Interneta su:
- Prijateljski raspolozen softver za koriscenje Interneta -
Razvoj tehnologije zamenio je komande znane samo kompjuterskim ekspertima sa prijateljski
raspolozenim, na ikonama zasnovanim komandama razumljivim i pojedincima koji nemaju
posebna znanja iz oblasti tehnologije.
- Univerzalni pristup - Veliki broj kompanija sirom sveta nude
online pristup Internetu sa bilo koje lokacije gde postoji telefonska linija.
- Niski troskovi - Stalno smanjivanje troskova pristupa
Internetu omogucuje koriscenje Interneta od strane sve vece populacije pojedinaca
- Povecanje koristi - Sve je veci broj informacija dostupnih
putem Interneta koje su korisne ili su zabavne
- Mali troskovi - Koriscenje Interneta od strane kompanija za
obavljanje poslovnih transakcija sve je cesce zbog brzine i malih troskova
- Publika - Neprestano povecanje broja korisnika Interneta,
broja provajdera, i kompanija koje posluju putem Interneta.
- Prestiz - Veliki broj kompanija i pojedinaca iz razloga sto
ne smeju sebi dozvoliti tehnolosko zaostajanje u odnosu na konkurenciju pojavljuju se na
Internetu.
Posle svega vec recenog mogli bi se
odluciti da definisemo Internet kao globalni komunikacioni sistem medjusobno
povezanih kompjuterskih mreza namenjen razmeni informacija svih oblika.
Internet je globalni komunikacioni
sistem iz prostog razloga sto obuhvata citavu planetu, i iz najmenjeg mesta u jednoj
zemlji moguce je uspostaviti komunikaciju za nekoliko sekundi sa osobom koja se nalazi na
potpuno drugom kraju planete. Vazno je ukazati da se radi o dobro organizovanom sistemu
zasnovanom na tehnickim standardima.
Medjusobna povezanost razlicitih
kompjuterskih mreza moguca je iz razloga koriscenja istog protokola (TSP) za pristup i
razmenu podataka na mrezi.
Internet kao globalni komunikacioni sistem
namenjen je razmeni informacija zaista svih oblika (tekstualnih, grafickih, zvucnih, i
video).
Kako pristupiti Internetu
Prikljucenje na Internet izuzetno
jednostavno i jeftino, a pruza neslucene mogucnosti. Zbog ovoga sve je veci broj
pojedinaca i institucija koje su u SR Jugoslaviji prikljuceni na Internet.
Institucije mogu da se prikljuce na
Internet preko nacionalnih provajdera ili podprovajdera, i u zavisnosti da li su to
ucinili preko pozivne linije ili iznajmljenom linijom inicijalni troskovi ce se kretati od
100 DM do 20.000 DM.
Nacionalni provajderi su firme koje su
satelitskim linkom ili optickim kablom uspostavile vezu sa nekim Internet cvorom u
inostranstvu i na taj nacin su obezbedili vezu velikog kapaciteta ka ostalom delu
Interneta. Taj veliki kapacitet omogucuje im da njegove delove iznajmljuju podprovajderima
ili krajnjim korisnicima.
Manje zahtevni korisnici vezu sa Internetom
mogu ostvariti sklapanjem ugovora sa provajderom ili potprovajderom o koriscenju obicne
telefonske linije kao pozivne linije. Ova varijanta je najjeftinija i kosta oko 100 DM
mesecno.
Velike firme koje zele da ostvare brzu vezu
svoje lokalne mreze sa vecim brojem korisnika ka Internetu moraju sa provajderom ili
potprovajderom ostvariti vezu preko iznajmljene linije (dobija se od poste i sluzi samo za
prenos podataka) na cija oba kraja se pre kompjutera nalaze ruter i modem. Ova varijanta
inicijalno kosta oko 20.000 DEM + mesecni troskovi od oko 1000 DEM.
I u jednoj i u drugoj varijanti podrazumeva
se postojanje odgovarajuce opremljenih kompjutera u kompaniji ili na fakultetu.
Pored toga sto cete biti u mogucnosti da
pristupite Internet na vasem poslu mozete to omoguciti sebi i kod kuce. Pojedinci od kuce
ostvaruju vezu sa Internetom sklapanjem ugovora sa provajderom ili potprovajderom o
koriscenju obicne telefonske linije kao pozivne linije. Ova varijanta je zaista jeftina i
kosta inicijalno oko 5 DEM uz mesecne troskove od oko 30 DEM. Takodje i u ovom slucaju se
podrazumeva postojanje kompjutera sa modemom najmanje brzine 14.400 bps.
Koji kompjuter koristitit za pristup
Internetu uobicajeno je pitanje. Sa teorijskog aspekta gotovo svaki kompjuter moze da se
iskoristi za pristup Internetu, ali cete stvarno funkcionalan pristup Internetu imati ako
koristite PC kompjuter koji poseduje operativan sistem MS Windows 95 ili MS Windows 98.
Prilikom izbora modema najbolje se
rukovoditi pravilom sto brze to bolje. Svi modemi manje brzione od 14.400 bps su
neupotrebljivi. Modemi brzine 28.800 bps i 33.600 bps su najbolji izbor, a sa modemima
56.000 bps se jos uvek eksperimentise i ne podrzavaju ih svi internet provajderi.
Ako se pitate sta ce se desavati sa vasim
telefonskim racunom. Odgovor je on ce se zaista povecati, ali neznatno tako da ta stavka
nece opteretiti znacajnije vas budzet. Za vreme koriscenja Interneta placacete cenu
impulsa lokalnog telefonskog razgovora. Vreme zadrzavanja na Internetu, odnosno vreme
koriscenja telefona zavisice od toga koliko ste se ospospbili za efikasno koriscenje
Interneta. Postoji niz nacina koriscenja Interneta koji skracuju vreme provedeno u
direktnom kontaktu sa Internetom. recimo vasu elektronsku postu mozete podici za svega
nekoliko minuta, potom se mozete iskljuciti sa Interneta, napisati sve potrebne odgovore u
of-line rezimu i nakon toga se mozete ponovo ukljuciti na Internet da bi za sledecih
nekoliko minuta poslali vasu elektronsku postu. Takodje kada gledate Internet prezentacije
ne morate ih detaljno citati za vreme prikljucenja na Internet vec ih mozete presnimiti na
svoj racunar, a kasnije ih citati ili stampati kada se iskljucite iz direktnog kontakta sa
Internetom.
Izbor Internet provajdera preko koga cete
pristupiti Internetu najvazniji je deo povezivanja sa Internetom. Postoje Internet
provajderi koji svojim korisnicima zaista obezbedjuju kvalitetne uslove koriscenja
Interneta, ali postoje i Internet provajderi cije usluge ne zadovoljavaju u potpunosti
potrebe korisnika. Izbor Internet provajdera zavisi od vrste direktne veze koju on
ostvaruje, odnosno njenog obima. Kvalitetnije su usluge onih Internet provajdera koji
imaju veci protok podataka ka Internetu. U SR Jugoslaviji Internet provajderi imaju protok
ka Internetu od 64 Kbps do 2 Mbps. Takodje je broj ulaznih telefonskih linija znacajan
faktor prilikom izbora Internet provajdera. Internet provajderi sa vecim brojem ulaznih
telefonskih linija uve ce dati kvalitetniju uslugu. Znacajna stavka prilikom izbora
Internet provajdera je i broj usluga koje pruzaju svojim korisnicima. Svi Internet
provajderi pruzaju uslugu elektronske poste, ali ne pruzaju svi internet provajderi uslugu
FTP-a, News grupa, itd. Vazno je pre odlucivanja za odredjenog Internet provajdera
raspitati se da li on obezbedjuje svopjim korisnicima besplatan Web prostor na svom
racunaru i koliki je taj prostor. Neki Internet provajderi obezbedjuju 500 KB, a neki cak
i do 2 MB. Neki od Internet provajdera za svoje koroisnike obezbedjuju i potreban softver.
Na kraju po redosledu, ali ne i po znacaju treba napomenuti da cene usluga od Internet
provajdera do Internet provajdera mogu da variraraju i preko 100 %.
Kada ste potpisali ugovor i dobili vase
korisnicko ime, sifru i elektronsku adresu, tada jos treba da instalirate odgovarajuci
softver na vas racunar kako bi mogli da pristupite Internetu, saljete i primate
elektronsku postu, pretrazujete i prikupljate podatke. Izbor softverskog paketa zavisice
od toga koji operativni sistem imate na svom racunaru (Windows 3.11, Windows 95, Windows
98, Windows NT, itd.), ali upotreba bilo kog od postojecih softverskih paketa
(najpopularniji su Netscape i MS Internet Explorer) dovesce do slicnog rezultata. Vi cete
uci u cyberspace i otpocecete svoj zivot u svetu elektronskih impulsa.
SERVISI INTERNETA
Sta nudi Internet
Danas Internet nudi gotovo sve.
Veliki broj biblioteka, novina, casopisa, arhiva, medjunarodnih nevladinih organizacija,
ministarstava, ambasada, fakulteta, instituta, itd. Pomalo neverovatno zvuci, ali gotovo
celekopuno planetarno znanje slilo se u jednu kompjutersku mrezu - Internet.
Ako se prikljucite na Internet, bicete u
mogucnosti da razmenite elektronsku postu sa nekim od vise desetine miliona ljudi koji su
prikljuceni na Internet, sa bilo kog kraja zemljine kugle. Bicete u mogucnosti da
koristite gotovo neogranicene Internet resurse. Teorijski bicete u stanju da na vas
kompjuter prenesete milione stranica teksta o temama koje vas zanimaju i komunicirate sa
hiljadama ljudi koji imaju slicna interesovanja kao i vi.
Pojedinac koji preko svog kompjutera na
poslu ili preko onog kod kuce se ukljuci u globalnu kompjutersku mrezu moze:
- Razmenjivati elektronsku postu (e-mail) sa bilo kojim
korisnikom Interneta na bilo kojoj lokaciji na planeti;
- Ucestvovati u offline (indirektnim, ne u realnom vremenu)
diskusijama putem elektronske poste sa velikim grupama pojedinaca zainteresovanim za
slicna pitanja putem "mailing list-a" i "News Group-a";
- Ucestvovati u online (direktne, u realnom vremenu)
diskusijama sa vecom grupom pojedinaca koji koriste "Internet Relay Chat"
funkciju;
- Ulogovati se na udaljeni kompjuter koristeci
"Telnet" funkciju;
- Preuzimati fajlove (Download files) sa udaljenih WEB
prezentacija ili racunara i ostavljati fajlove (Upload files) na udaljene WEB prezentacije
ili racunara uz pomoc FTP (File Transfer Protocol) funkcije. Ti fajlovi mogu biti
tekstualni, graficki, zvucni, ili video);
- Citati kompleksne dokumente koristeci "Hypertext"
(kliknuvsi na osvetljeni deo teksta ili sliku na ekranu korisnik automatski odlazi na
drugi domen drugu WEB prezentaciju. Nelinearno citanje dokumenata koriscenjem
hijerarhijske strukture omogucuje korisniku brz dolazak do zeljenih informacija, odnosno
dokumenata; i
- Citati multimedijalne dokumente koji se nalaze na WWW-u
("World Wide Web-u") koji sadrze tekst, grafiku, zvuk, i video koriscenjem
inteligentnih citaca WEB prezentacija, programa kao pto su Netscape, ili Explorer.
O WWW-u
World Wide Web, ili jednostavno WWW
najnoviji je informacioni servis na Internetu. On se tek pojavio 1993. godine da bi danas
sa vise desetina miliona WWW stranica predstavljao sinonim za Internet. Prve dve reci
"World Wide" oznacavaju svetsku mrezu kompjutera, odnosno da obuhvata citavu
planetu, to jest da je globalni sistem, a poslednja rec "Web" oznacava mrezu (u
orginalnom prevodu paukovu mrezu), odnosno elktronsku prezentaciju. Slobodnim prevodom
mogli bi reci da je World Wide Web grupa elektronskih prezentacija dostupnih na
svetskoj kompjuterskoj mrezi - Internetu. Dobro je da pomenemo i jednu skorasnju
definiciju poznatkog casopisa ".net" po kome je WWW sistem koji omogucava da
stranice koje sadrze tekst, slike, zvuk, animaciju i video zapis budu objavljene i
procitane od strane kompjutera povezanog na Internet.
Web - elektronska prezentacija baziran je
na tehnologiji poznatoj kao hipertekst. Hipertekst omogucuje da dokument linkovima
bude povezan sa neogranicenim brojem drugih dokumenata koji mogu sadrzati tekst, sliku,
zvuk, video, ili bilo sta drugo na bilo kom drugom kompjuteru sirom Interneta. Ova
tehnologija prakticno vam omogucuje da kliknuvsi misem na link u jednom dokumentu dodjemo
do nekog drugog dokumenta, i tako redom, bez obzira na kom se, od vise miliona kompjutera
povezanih u svetsku kompjutersku mrezu, taj dokument nalazi. Ulaskom u prvu WEB
prezentaciju vi ste se nasli u cyberspace-u medju vise desetina miliona stranica
teksta, slika, i drugih multimedijalnih sadrzaja, bez obzira na kom se mestu na zemaljskoj
kugli oni nalaze. Worl Wide Web je danas najmocniji i najfleksibilniji Internet
navigacioni sistem koji postoji.
Da bi koristili WWW neophodno je da na svom
racunaru imate instaliran softver za citanje WWW prezentacija. To danas nije nikakav
problem jer se mnogi od ovih softverskih alata dobijaju besplatno, mogu se besplatno
preneti sa Interneta na vas racunar. Najpoznatiji su Microsoft Interenet Explorer i
Netscape Navigator, ali postoje i mnogi drugi koji citaju WWW prezentacije sasvim uspesno.
Kako je broj WWW stranica ogroman
razumljiva je pojava sve veceg broja WWW stranica koje upucuju na druge WWW stranice iz
slicne oblasti, odnosno pojava WWW stranica koje u sebi sadrze alate za pretrazivanje
razlicitih baza podataka. To mogu biti baze podataka dokumenata, elektronskih adresa,
web-ova, i td. Ove WEB prezentacije kao sto su : Altavista, Yahoo, itd. omogucuju zaista
efikasno pretrazivanje Interneta, ali i zahtevaju detaljno upoznavanje sa principima i
pravilima na osnovu kojih funkcionisu..
Elektronska posta
Servis koji je mnogo ranije od
World Wide Web-a osvoji srca korisnika je Elektronska posta. Ideja da za nekoliko
minuta mozete dostaviti, tekst, sliku, zvuk, ili video snimak bilo kom coveku na planeti
bila je do pre kratkog vermensko roka neostvariva, ali danas, zahvaljujuci pre svega brzom
sirenju broja korisnika Interneta, moze se reci da je ova ideja na neki nacin ostvarena.
Brz efikasan i ekonomican metod za slanje poste jednom ili vecem broju Internet korisnika
danas funkcionise, a i nema bas puno mesta na planeti na kojima nema nekoliko korisnika
Intereneta, odnosno elektronske poste.
Kada izaberete svog Internet provajdera,
potpisete sa njim ugovor o koriscenju Interneta odmah cete definisati i vase elektronsko
postansko sanduce. Uobicajeno je da vasa elektronska adresa sadrzi dva dela. Prvi deo koji
sami odredjujete proizvoljno je obicno prvo slovo imena i prezime bez razmaka, ali moze
biti i bilo sta drugo. Drugi deo je odredjen elektronskim imenom vaseg Internet
provajdera. Ako je vas Internet provajder Beotel onda ce njegov deo u vasoj elektronskoj
adresi biti @beotel.yu. Tako vasa puna elektronska adresa, ako se zovete Dragan Prlja, a
korisnik ste Beotel-a, izgleda ovako dprlja@beotel.yu i jedinstvena je na celoj
planeti. Svako iz bilo kog kraja sveta sa vama moze komunicirati preko vase elektronske
adrese i ne moze se pojaviti bilo kakvo dupliranje bilo koje elektronske adrese.
Cena slanja elektronskog pisma sa bilo
kakvim multimedijalnim prilogom bilo kom korisniku Interneta bez obzira na rastojanje niza
je nego slanje cestitke za Novu godinu klasicnim putem vasem prvom susedu. Zapravo cena
elektronske poste je cena sati koje potrosite koristeci Internet. S obzirom da se za par
minuta moze poslati ili primiti vise desetina pisama, gotovo neogranicenog obima kad je
tekst u pitanju to znaci da je realna cena slanja jednog obicnog elektronskog pisam toliko
niska da je besmisleno izracunavati je.
Na kraju kratkog priloga o elektronskoj
posti da zakljucimo da je elktronska posta metod komuniciranja elektronskim putem izmedju
korisnika Interneta koji imaju otvorenu elektronsku adresu kod Provajdera Internet usluga.
Ostali servisi
Pojedini servisi Interneta
delimicno su ili potpuno nepoznati vecem broju korisnika Interneta, ali je dobro ukratko
ih predstaviti jer cete se svakako u toku svog virtuelnog zivota u cyber prostoru
susretati sa nazivima kao sto su NEWSGROUPS, FTP, IRC, GOPHER, TELNET, itd.
DISKUSIONE GRUPE (NEWSGROUPS)
Servis zapravo izveden iz elektronske
poste, a koji omogucuje javnu diskusiju o najrazlicitijim pitanjima ima naziv newsgroups.
U okviru ovog servisa mozete se prikljuciti pracenju diskusije o nekom pitanju od muzike,
filmova, do kompjutera, i seksa, ili cak mozete pokrenuti sopstvenu novu diskusionu grupu.
Slicno kao i kod elektronske poste vi saljete vasu elektronsku postu diskusionoj grupi, a
svi prijavljeni na tu diskusionu grupu citaju poruke i po zelji odgovaraju na njih.
PRENOS FAJLOVA (FTP)
Pre World Wide Web-a FTP je bio jedini
metod prenosa velikih fajlova kao sto su programi sa Interneta. FTP omogucava da
pristupite nekom kompjuteru na Internetu, da pregledate direktorijume na njegovom hard
disku, da pronadjete program koji vam je potreban i da ga kopirate na vas hard disk. Ovaj
servis Interneta nije tako jednostavan kao koriscenje WWW-a, ali je vrlo koristan.
Funkciju prenosa fajlova sve vise preuzim WWW, tako da cete danas najcesce fajlove
prenostiti tako sto cete kliknuti na odredjeno mesto u okviru WWW prezentacije.
"CET" (INTERNET RELAY CHAT)
Ovaj servis Interneta omogucuje da
jedan ili vise korisnika Interneta koji su prikaceni na vas kanal istovremeno vide tekst
koji vi kucate na svom kompjuteru, a vi vidite tekst koji drugi korisnik kuca na svom
kompjuteru. Kanali za "cetovanje" (boljeg izrza na srpskom jeziku za sada,
nazalost, nema!) postoje gotovo za sve oblasti interesovanja. Ovaj sistem je mnogo brzi od
elektronske poste jer fakticki odmah posto otkucate svoj tekst dobijate odgovor od
korisnika Interneta koji sa vama "cetuje", ali je i mnogo skuplji od elektronske
poste jer vi morate biti na Internetu celo vreme "cetovanja". Jos jedan
nedostatak cetovanja je niz specijalizovanih pojmova koje oni koji "cetuju"
koriste pa novom korisniku nije bas lako da se snadje medju iskusnim korisnicima ceta.
TELNET
Servis Interneta koji omogucuje da se
korisnik uloguje na udaljeni racunar i koristi programe instaliranje na tom udaljenom
racunaru. Udaljen racunar kome se pristupa moze biti u susednoj sobi ali i na drugom kraju
planete. Kada se "ulogujete" na udaljeni racunar vi na njemu mozete da radite
kao da ste tamo. Da bi se "telnetovali" na neki racunar potrebno je da otkucate
"telnet" a zatim ime racunara koji zelite da vidite na vasem ekranu. Posle
ulazne poruke potrebno je ukucati vase korisnicko ime i lozinku za racunar na koji ste se
"telnetovali". Ovako je moguce pristupiti na primer mnogim katalozima velikih
svetskih biblioteka ali i recimo Narodnoj biblioteci Srbije.
GOPHER
Pola puta od FTP-a do WWW-a naziva se
Gopher. Servis koji je bio preteca WWW-a sluzio je za lakse pronalazenje informacija i
fajlova uz pomoc hierarhijski podeljenih menija. Danas je sve manji broj servisa ovog tipa
jer je vecina gopher servisa preslo na World Wide Web.
