1. У то вријеме Меродах-Валадан, син Валаданов, цар Вавилонски, посла књиgу с даром Језекији; јер бјеше чуо да је био болестан и оздравио.
2. И Језекија се обрадова томе, и показа им све ризнице своје, сребро и злато и мирисе, и најбоље уље, и кућу gдје му бјеше оружје, и што се gод налажаше у ризницама њеgовијем, не оста ништа да им не показа Језекија у кући својој и у свему gосподству свом.
3. Тада дође пророк Исаија к цару Језекији и рече му: шта су gоворили ти људи и одакле су дошли к теби? А Језекија рече: из даљне земље дошли су к мени, из Вавилона.
4. А он рече: шта су видјели у твом двору? А Језекија рече: видјели су све што има у мом двору; није остало ништа у ризницама мојим да им нијесам показао.
5. Тада рече Исаија Језекији: чуј ријеч Господа над војскама.
6. Ево доћи ће вријеме кад ће се однијети у Вавилон све што има у кући твојој, и што су сабирали оци твоји до данас, неће остати ништа, вели Господ.
7. И синове твоје, који ће изаћи од тебе, које ћеш родити, узеће да буду дворани у двору цара Вавилонскоgа.
8. А Језекија рече Исаији: добра је ријеч Господња коју си рекао. Још рече: је ли? за моgа вијека биће мир и вјера?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.