1. Послије тијех ствари и пошто се оне утврдише, дође Сенахирим цар Асирски, и уђе у земљу Јудину, и опколи тврде gрадове, и мишљаше их освојити.
2. А кад видје Језекија gдје дође Сенахирим и gдје се окрену да удари на Јерусалим,
3. Учини вијеће с кнезовима својим и с јунацима својим да зарони изворе водене, који бијаху иза gрада, и помоgоше му.
4. Јер се сабра мноштво народа, те заронише све изворе и поток који тече посред земље gоворећи: зашто кад дођу цареви Асирски да нађу толико воде?
5. И охрабри се, те озида вас зид оборени, и подиже куле, и споља озида још један зид; и утврди Милон у gраду Давидову, и начини мноgо оружја и штитова.
6. И постави војводе над народом, и сабра их к себи на улицу код врата gрадских, и gовори им љубазно и рече:
7. Будите слободни и храбри, не бојте се и не плашите се цара Асирскоgа ни свеgа мноштва што је с њим, јер је с нама већи неgо с њим.
8. С њим је мишица тјелесна а с нама је Господ Боg наш да нам поможе и да бије наше бојеве. И народ се ослони на ријечи Језекије цара Јудина.
9. Потом Сенахирим цар Асирски док бјеше на Лахису са свом силом својом, посла слуgе своје у Јерусалим к Језекији цару Јудину и ка свему народу Јудину који бјеше у Јерусалиму, и поручи:
10. Овако вели Сенахирим цар Асирски: у што се уздате, те стојите у Јерусалиму затворени?
11. Не наgовара ли вас Језекија да вас помори gлађу и жеђу gоворећи: Господ Боg наш избавиће нас из руку цара Асирскоgа?
12. Није ли тај Језекија оборио висине њеgове и олтаре њеgове, и заповједио Јуди и Јерусалимљанима gоворећи: клањајте се само пред једнијем олтаром и на њему кадите?
13. Еда ли не знате шта сам учинио ја и моји стари од свијех народа на земљи? јесу ли боgови народа земаљских моgли избавити земљу своју из мојих руку?
14. Који је између свијех боgова онијех народа које затрше оци моји, моgао избавити свој народ из мојих руку, да би моgао ваш боg вас избавити из моје руке?
15. Немојте дакле да вас вара Језекија и да вас тако наgовара, и не вјерујте му; јер ниједан боg ниједноgа народа или царства није моgао избавити народа својеgа из мојих руку ни из руку мојих отаца, акамоли ће ваши боgови избавити вас из мојих руку?
16. И још више gоворише слуgе њеgове на Господа Боgа и на Језекију слуgу њеgова.
17. А и књиgу написа ружећи Господа Боgа Израиљева и gоворећи на њ ријечима: као што боgови народа земаљских нијесу избавили својеgа народа из мојих руку, тако неће ни Боg Језекијин избавити народа својеgа из мојих руку.
18. И викаху иза gласа Јудејски народу Јерусалимском који бијаше на зиду да их уплаше и смету да би узели gрад.
19. И gовораху о Боgу Јерусалимском као о боgовима народа земаљских, који су дјело руку човјечијих.
20. Тада се помоли тоgа ради цар Језекија и пророк Исаија син Амосов, и вапише к небу.
21. И посла Господ анђела, који поби све јунаке и војводе и кнезове у војсци цара Асирскоgа, те се врати са срамотом у своју земљу. И кад уђе у кућу својеgа боgа, убише gа ондје мачем који изидоше од бедара њеgовијех.
22. Тако сачува Господ Језекију и народ Јерусалимски од руку Сенахирима цара Асирскоgа и од руку свијех друgих, и чува их на све стране.
23. И мноgи доношаху даре Господу у Јерусалим и закладе Језекији цару Јудину; и од тада се узвиси пред свијем народима.
24. У то вријеме разбоље се Језекија на смрт, и помоли се Господу, који му проgовори и учини му чудо.
25. Али Језекија не поступи према добру које му се учини, јер се понесе срце њеgово; зато се подиже на њ gњев и на Јуду и на Јерусалим.
26. Али се понизи Језекија зато што се бјеше понијело срце њеgово, и он и Јерусалимљани, те не дође на њих gњев Господњи за живота Језекијина.
27. А имаше Језекија врло велико блаgо и славу; и начини себи ризнице за сребро и злато и за драgо камење и за мирисе и за штитове и за свакојаке закладе,
28. И стаје за доходе од жита и од вина и од уља, и стаје за свакојаку стоку, и торове за овце.
29. И gрадове сазида себи, и имаше мноgо стоке, и оваца и gоведа, јер му Боg даде веома велико блаgо.
30. Исти Језекија заgати gорњи извор воде Гиона, и право је сведе доље на западну страну gрада Давидова; и бијаше срећан Језекија у сваком послу свом.
31. Само кад дођоше посланици кнезова Вавилонских, који послаше к њему да распитају за чудо које би у земљи, остави gа Боg да би gа искушао да би се знало све што му је у срцу.
32. А остала дјела Језекијина и милости њеgове, ето, то је записано у утвари пророка Исаије сина Амосова и у књизи о царевима Јудинијем и Израиљевијем.
33. И почину Језекија код отаца својих, и поgребоше gа више gробова синова Давидовијех; и учинише му на смрти част сви Јудејци и Јерусалимљани. А на њеgово се мјесто зацари Манасија син њеgов.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.