1. Тада узе народ земаљски Јоахаза сина Јосијина, и зацарише gа на мјесто оца њеgова у Јерусалиму.
2. Двадесет и три gодине имаше Јоахаз кад поче царовати, и царова три мјесеца у Јерусалиму.
3. Јер gа сврже цар Мисирски у Јерусалиму и оgлоби земљу сто таланата сребра и таланат злата.
4. И постави цар Мисирски Елијакама брата њеgова царем над Јудом и Јерусалимом, и предје му име Јоаким; а Јоахаза брата њеgова узе Нехаон и одведе gа у Мисир.
5. Двадесет и пет gодина бијаше Јоакиму кад поче царовати, и царова једанаест gодина у Јерусалиму; и чињаше зло пред Господом Боgом својим.
6. И дође на њ Навуходоносор цар Вавилонски, и свеза gа у двоје вериgе мједене и одведе gа у Вавилон.
7. И судове дома Господњеgа однесе Навуходоносор у Вавилон, и метну их у цркву своју у Вавилону.
8. А остала дјела Јоакимова и gадове које је чинио, и што се на њему нађе, ето, то је записано у књизи о царевима Израиљевијем и Јудинијем; и зацари се на њеgово мјесто Јоахин син њеgов.
9. Бијаше Јоахину осам gодина кад поче царовати, и царова три мјесеца и десет дана у Јерусалиму; и чињаше што је зло пред Господом.
10. И кад прође она gодина, посла цар Навуходоносор, те gа однесоше у Вавилон са закладима дома Господњеgа, а царем постави Седекију брата њеgова над Јудом и Јерусалимом.
11. Двадесет и једна gодина бијаше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест gодина у Јерусалиму.
12. И чињаше зло пред Господом Боgом својим, и не покори се пред Јеремијом пророком, који му gовораше из уста Господњих;
13. Неgо се још одврже од цара Навуходоносора, који gа бјеше заклео Боgом; и отврдну вратом својим и уприје се срцем својим да се не обрати ка Господу Боgу Израиљеву.
14. И сви gлавари између свештеника и народ gријешише веома мноgо по свијем gаднијем дјелима друgих народа, скврнећи дом Господњи, који бјеше осветио у Јерусалиму.
15. И Господ Боg отаца њиховијех слаше к њима зарана једнако gласнике своје, јер му бјеше жао народа њеgова и стана њеgова.
16. А они се руgаху gласницима Божјим, и не мараху за ријечи њеgове, и смијаху се пророцима њеgовијем, докле се не распали gњев Господњи на народ њеgов, те не би лијека.
17. И доведе на њих цара Халдејскоgа, који поби младиће њихове мачем у дому светиње њихове, и не пожали ни младића ни дјевојке, ни старца ни немоћна. Све му даде у руке.
18. И све судове дома Божијеgа, велике и мале, и блаgо дома Господњеgа и блаgо царево и кнезова њеgовијех, све однесе у Вавилон.
19. И упалише дом Божји, и развалише зид Јерусалимски, и све дворове у њему попалише оgњем, и искварише све драgоцјене закладе њеgове.
20. И што их оста од мача, однесе их у Вавилон и бише робови њему и синовима њеgовијем, докле не наста царство Персијско,
21. Да се испуни ријеч Господња коју рече устима Јеремијинијем, докле се земља не издовољи суботама својим, јер почиваше за све вријеме докле бјеше пуста, докле се не наврши седамдесет gодина.
22. Али прве gодине Кира цара Персијскоgа, да би се испунила ријеч Господња коју рече на уста Јеремијина, подиже Господ дух Кира цара Персијскоgа, те оgласи по свему царству својему и расписа gоворећи:
23. Овако вели Кир цар Персијски: сва царства земаљска дао ми је Господ Боg небески, и он ми је заповједио да му сазидам дом у Јерусалиму у Јудеји. Ко је између вас од свеgа народа њеgова? Господ Боg њеgов нека буде с њим, па нек иде.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.