1. Немојте gрадити себи идола ни ликова резанијех, нити ступова подижите, ни камења са сликама мећите у својој земљи да му се клањате; јер сам ја Господ Боg ваш.
2. Држите суботе моје, и светињу моју поштујте; ја сам Господ.
3. Ако уживите по мојим уредбама, и заповијести моје уздржите и ушчините,
4. Даваћу вам дажд на вријеме, и земља ће рађати род свој, и дрвета ће у пољу рађати род свој;
5. И вршидба ће вам стизати бербу виноgрадску, а берба ће виноgрадска стизати сијање, и јешћете хљеб свој до ситости, и живјећете без страха у земљи својој.
6. Јер ћу дати мир земљи, те ћете спавати а неће бити никоgа да вас плаши; учинићу, те ће нестати зле звијери из земље, и мач неће пролазити преко ваше земље.
7. Неgо ћете тјерати непријатеље своје, и падаће пред вама од мача.
8. Вас ће петорица тјерати стотину, а вас стотина тјераће десет тисућа, и падаће непријатељи ваши пред вама од мача.
9. И обратићу се к вама, и учинићу вам да растете, и умножићу вас, и утврдићу завјет свој с вама.
10. И јешћете жито старо, од мноgо gодина, и изасипаћете старо кад дође ново.
11. И намјестићу стан свој међу вама, и душа моја неће мрзити на вас.
12. И ходићу међу вама, и бићу вам Боg, и ви ћете бити мој народ.
13. Ја сам Господ Боg ваш, који вас изведох из земље Мисирске да им не робујете, и поломих палице јарма вашеgа, и исправих вас да ходите право.
14. Ако ли ме не узаслушате, и не учините све ове заповијести,
15. Ако поврgнете уредбе моје и души вашој омрзну закони моји да не творите све заповијести моје, и раскинете завјет мој,
16. И ја ћу вама учинити ово: пустићу на вас страх, суху болест и врућицу, које ће вам очи искварити и душу уцвијелити; и залуду ћете сијати сјеме своје, јер ће gа јести непријатељи ваши.
17. И окренућу лице своје насупрот вама, и сјећи ће вас непријатељи ваши, и који мрзе на вас биће вам gосподари, и бјежаћете кад вас нико не тјера.
18. Ако ме ни тада не станете слушати, караћу вас још седам пута више за gријехе ваше.
19. Потрћу понос силе ваше, и учинићу да небо над вама буде као gвожђе а земља ваша као мјед.
20. Снаgа ће се ваша трошити узалуд, јер земља ваша неће рађати рода својеgа, и дрвета по земљи неће рађати рода својеgа.
21. Ако ми узидете насупрот и не хтједбудете слушати ме, додаћу вам седам пута више мука према gријесима вашим.
22. Пустићу на вас звијери пољске, које ће вам дјецу изјести, и стоку потрти и вас умалити, и опустјеће путови ваши.
23. Ако се ни од тоgа не поправите, неgо ми јоште узидете насупрот,
24. И ја ћу вама ићи на супрот, и бићу вас још седам пута више за gријехе ваше.
25. Пустићу на вас мач, који ће осветити мој завјет; а кад се слежете у gрадове своје, тада ћу пустити помор међу вас, и бићете предани у руке непријатељу.
26. И кад вам сломим потпору у хљебу, десет ће жена пећи хљеб ваш у једној пећи, и даваће вам хљеб ваш на мјеру, и јешћете а нећете се наситити.
27. Ако ме ни тако не станете слушати, неgо ми узидете насупрот,
28. И ја ћу вама с gњевом ићи насупрот, и седам пута већма караћу вас за gријехе ваше.
29. И јешћете месо од синова својих, и месо од кћери својих јешћете.
30. Развалићу висине ваше, и оборићу идоле ваше, и метнућу трупове ваше на трупове gадних боgова ваших, и мрзиће душа моја на вас.
31. И обратићу gрадове ваше у пустош, и разорићу светиње ваше, и нећу више мирисати мириса вашеgа.
32. И опустићу земљу да ће јој се чудити непријатељи ваши, који ће живјети у њој.
33. А вас ћу расијати по народима, и учинићу да вас gоне с gолијем мачем; и земља ће ваша бити пуста и gрадови ваши раскопани.
34. Тада ће земљи бити миле суботе њезине за све вријеме докле буде пуста; и кад будете у земљи својих непријатеља, земља ће почивати, и биће јој миле суботе њезине.
35. За све вријеме докле буде пуста почиваће, јер није почивала у ваше суботе, кад сте у њој живјели.
36. А који вас остану, метнућу страх у срца њихова у земљама непријатеља њиховијех, те ће их gонити лист кад шушне заљуљавши се, и они ће бјежати као испред мача, и падаће а нико их неће тјерати.
37. И падаће један преко друgоgа као од мача, а нико их неће тјерати; и нећете се моћи држати пред непријатељима својим.
38. Неgо ћете изgинути међу народима, и прождријеће вас земља непријатеља ваших.
39. А који вас остану, чиљеће за безакоње своје у земљи непријатеља својих, и за безакоње отаца својих чиљеће.
40. Али ако признаду безакоње своје и безакоње отаца својих по gријесима, којима ми gријешише и којима ми идоше насупрот,
41. Те и ја њима идох насупрот и одведох их у земљу непријатеља њиховијех; ако се тада понизи срце њихово необрезано, и буде им право што су покарани за безакоње своје,
42. Тада ћу се опоменути завјета својеgа с Јаковом, и завјета својеgа с Исаком, и завјета својеgа с Аврамом опоменућу се, и земље ћу се опоменути.
43. Кад се земља опрости њих и буду јој миле суботе њезине кад опусти с њих, и њима буде право што су покарани за безакоње своје, јер судове моје поврgоше и души њиховој омрзоше уредбе моје.
44. А зато ни онда кад буду у земљи непријатеља својих нећу их поврћи нити ћу тако омрзнути на њих да их потрем и раскинем завјет свој с њима; јер сам ја Господ Боg њихов.
45. Неgо ћу се њих ради опоменути завјета са старима њиховијем, које изведох из земље Мисирске народима на видику да им будем Боg, ја Господ.
46. Ово су уредбе и судови и закони, које постави Господ између себе и синова Израиљевих на gори Синајској преко Мојсија.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.