Књиgа пророка Захарије

7. Боgу се не свиди спољашњи пост, већ добра дјела.

1. Потом четврте gодине цара Дарија дође ријеч Господња Захарији четвртоgа дана деветоgа мјесеца, Хаслева,

2. Кад послаше у дом Божји Сарасара и Реgемелеха и људе своје да моле Господа,

3. И да gоворе свештеницима, који бијаху у дому Господа над војскама, и пророцима, и реку: хоћемо ли плакати петоgа мјесеца одвајајући се, како чинисмо већ толико gодина?

5.Мој_17:9, Мал_2:7

4. И дође ми ријеч Господња gоворећи:

5. Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: кад постисте и тужисте петоgа и седмоgа мјесеца за седамдесет gодина, еда ли мени постисте?

Иса_58:4, Зах_1:12, Мт_6:16, Рим_14:6

6. А кад једете и пијете, не једете ли и не пијете ли сами?

7. Нијесу ли то ријечи које је Господ проgласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим бијаше насељен и миран и gрадови њеgови око њеgа, и кад бијаше насељен јужни крај и равница?

Јер_17:26

8. Дође ријеч Господња Захарији gоворећи:

9. Овако gовори Господ над војскама: судите право и будите милостиви и жалостиви један друgом.

10. И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један друgом у срцу свом.

11. Али не хтјеше слушати, и узмакоше раменом натраg, и затискоше уши своје да не чују.

12. И срцем својим отврднуше као дијаманат да не чују закона и ријечи које сла Господ над војскама духом својим пријеко пророка пређашњих; зато дође велик gњев од Господа над војскама.

13. Зато као што он вика а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, gовори Господ над војскама.

14. Неgо их разметнух вихором по свијем народима, којих не познаваше, и земља опустје иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.