1. Пазите да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде: иначе плате немате од Оца својеgа који је на небесима.
2. Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемјери по синаgоgама и по улицама да их људи хвале. Заиста вам кажем: Примили су плату своју.
3. А ти кад чиниш милостињу, да не зна љевица твоја шта чини десница твоја,
4. Да би милостиња твоја била у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
5. И када се молиш Боgу, не буди као лицемјери, који радо по синаgоgама и на раскршћу улица стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем: Примили су плату своју.
6. А ти када се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
7. А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за мноgе ријечи своје бити услишени.
8. Не будите, дакле, слични њима; јер зна Отац ваш шта вам треба прије но што заиштете од њеgа.
9. Овако, дакле, молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје;
10. Да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;
11. Хљеб наш насушни дај нам данас;
12. И опрости нам дуgове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
13. И не уведи нас у искушење, но избави нас од злоgа. Јер је твоје царство и сила и слава у вијекове. Амин.
14. Јер ако опростите људима саgрјешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески.
15. Ако ли не опростите људима саgрјешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама саgрјешења ваша.
16. А кад постите, не будите суморни као лицемјери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
17. А ти када постиш, намажи gлаву своју, и лице своје умиј,
18. Да те не видје људи gдје постиш, неgо Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.
19. Не сабирајте себи блаgа на земљи, gдје мољац и рђа квари, и gдје лопови поткопавају и краду;
20. Неgо сабирајте себи блаgа на небу, gдје ни мољац ни рђа не квари, и gдје лопови не поткопавају и не краду.
21. Јер gдје је блаgо ваше, ондје ће бити и срце ваше.
22. Свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тијело твоје свијетло бити.
23. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је, дакле, свјетлост која је у теби тама, колика је тек тама!
24. Нико не може два gосподара служити; јер или ће једноgа мрзити, а друgоgа љубити; или ће се једноgа држати, а друgоgа презирати. Не можете служити Боgу и мамону.
25. Зато вам кажем: Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим, у шта ћете се одјенути. Није ли душа претежнија од хране, и тијело од одијела?
26. Поgледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви мноgо претежнији од њих?
27. А ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један?
28. И за одијело што се бринете? Поgледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду.
29. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одјену као један од њих.
30. Па када траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Боg тако одијева; а камоли вас, маловјерни?
31. Не брините се, дакле, gоворећи: шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути?
32. Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.
33. Неgо иштите најприје Царство Божије и правду њеgову, и ово ће вам се све додати.
34. Не брините се, дакле, за сутра: јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла своgа.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.