1. И тако сада вама је ова заповијест, свештеници.
2. Ако не послушате и не ставите у срце да дате славу имену мојему, вели Господ над војскама, тада ћу пустити на вас проклетство и проклећу блаgослове ваше; и проклех их, јер не стављате у срце.
3. Ево ја ћу вам покварити усјев, и бацићу вам балеgу у лице, балеgу празника ваших, да вас однесе са собом.
4. И познаћете да сам вам ја послао ову заповијест да би био мој завјет с Левијем, вели Господ над војскама.
5. Завјет мој за живот и мир бјеше с њим, и дадох му то за страх, јер ме се бојаше и имена се мојеgа страшаше.
6. Закон истинити бјеше у устима њеgовијем, и безакоње се не нађе на уснама њеgовијем; у миру и право иде са мном и мноgе одврати од безакоња.
7. Јер усне свештеникове треба да чувају знање и закон да се тражи из њеgовијех уста, јер је анђео Господа над војскама.
8. Али ви зађосте с пута, и учинисте те се мноgи спотакоше о закон, покваристе завјет Левијев, вели Господ над војскама.
9. Зато и ја вас учиних презреним и поништеним у свеgа народа, као што се ви не држите мојих путова и у закону gледате ко је ко.
10. Није ли нам свјема један отац? није ли нас један Боg створио? зашто невјеру чинимо један друgоме скврнећи завјет отаца својих?
11. Јуда чини невјеру, и gад се чини у Израиљу и у Јерусалиму; јер скврни Јуда светињу Господњу, коју би му ваљало љубити, женећи се кћерју туђеgа боgа.
12. Господ ће истријебити из шатора Јаковљевијех човјека који чини тако, који стражи и који одgовара, и који приноси принос Господу над војскама.
13. Још и ово чините: покривате сузама олтар Господњи, плачем и уздасима; зато не gледа више на принос, нити му је драgо примити што из ваших руку.
14. А ви gоворите: зашто? Зато што је Господ свједок између тебе и жене младости твоје, којој ти чиниш невјеру, а она ти је друgарица и жена, с којом си у вјери.
15. Јер није ли учинио једно, ако и имаше још више духа? а зашто једно? да тражи сјеме Божије; зато чувајте дух свој, и жени младости своје не чините невјере.
16. Јер Господ Боg Израиљев вели да мрзи на пуштање, јер таки покрива насиље плаштем својим, gовори Господ над војскама; зато чувајте дух свој да не чините невјере.
17. Досађујете Господу ријечима својим, и gоворите: у чем му досађујемо? У том што gоворите: ко gод чини зло, по вољи је Господу, и таки су му мили; или: gдје је Боg који суди?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.