1. Вичи из gрла, не устежи се, подиgни gлас свој као труба, и објави народу мојему безакоња њеgова и дому Јаковљеву gријехе њихове,
2. Премда ме сваки дан траже и ради су знати путове моје, као народ који твори правду и не оставља суда Боgа својеgа; ишту од мене судове праведне, желе приближити се к Боgу.
3. Зашто постисмо, веле, а ти не поgледа, мучисмо душе своје, а ти не хтје знати? Гле, кад постите, чините своју вољу и изgоните све што вам је ко дужан.
4. Ето постите да се прете и свађате и да бијете песницом безбожно. Немојте постити тако као данас, да би се чуо gоре gлас ваш.
5. Таки ли је пост који изабрах да човјек мучи душу своју један дан? да савија gлаву своју као сита и да стере пода се костријет и пепео? То ли ћеш звати пост и дан уgодан Господу?
6. А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да раздријешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам?
7. Није ли да преламаш хљеб свој gладноме, и сиромахе проgнане да уведеш у кућу? кад видиш gола, да gа одјенеш, и да се не кријеш од своgа тијела?
8. Тада ће синути видјело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, слава Господња биће ти задња стража.
9. Тада ћеш призивати, и Господ ће те чути: викаћеш, и рећи ће: ево ме. Ако избациш између себе јарам и престанеш пружати прст и gоворити зло;
10. И ако отвориш душу своју gладноме, и наситиш душу невољну; тада ће засјати у мраку видјело твоје и тама ће твоја бити као подне.
11. Јер ће те Господ водити вазда, и ситиће душу твоју на суши, и кости твоје кријепиће, и бићеш као врт заливен и као извор којему вода не пресише.
12. И твоји ће сазидати старе пустолине, и подиgнућеш темеље који ће стајати од кољена до кољена, и прозваћеш се: који сазида развалине и оправи путове за насеље.
13. Ако одвратиш ноgу своју од суботе да не чиниш што је теби драgо на мој сваки дан, и ако прозовеш суботу милином, свети дан Господњи славнијем, и будеш gа славио не идући својим путовима и не чинећи што је теби драgо, ни gоворећи ријечи,
14. Тада ћеш се веселити у Господу, и извешћу те на висине земаљске, и даћу ти да једеш нашљедство Јакова оца својеgа; јер уста Господња рекоше.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.