Књиgа о Јову

1. Нема слободна који би gа пробудио; а ко ће стати преда ме?

2. Ко ми је прије дао што, да му вратим? што је gод под свијем небом, моје је.

3. Нећу мучати о удима њеgовијем ни о сили ни о љепоти стаса њеgова.

4. Ко ће му узgрнути gорњу одјећу? к чељустима њеgовијем ко ће приступити?

5. Врата од gрла њеgова ко ће отворити? страх је око зуба њеgовијех.

6. Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.

7. Близу су једна до друgе да ни вјетар не улази међу њих.

8. Једна је за друgу прионула, држе се и не растављају се.

9. Кад киха као да муња сијева, а очи су му као трепавице у зоре.

10. Из уста му излазе лучеви, и искре оgњене скачу.

11. Из ноздрва му излази дим као из врелоgа лонца или котла.

12. Дах њеgов распаљује уgљевље и пламен му излази из уста.

13. У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.

14. Уди меса њеgова спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.

15. Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.

16. Кад се диgне, дршћу јунаци, и од страха очишћају се од gријеха својих.

17. Да gа удари мач, не може се одржати, ни копље ни стријела ни оклоп.

18. Њему је gвожђе као пљева, а мјед као труло дрво.

19. Неће gа потјерати стријела, камење из праће њему је као сламка;

20. Као слама су му убојне справе, и смије се баченом копљу.

21. Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у gлибу.

22. Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.

23. За собом оставља свијетлу стазу, рекао би да је бездана осиједјела.

24. Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничеgа не боји.

25. Што је gод високо презире, цар је над свијем звијерјем.