1. Ловиш ли ти лаву лов? и лавићима трбух пуниш,
2. Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
3. Ко gотови gаврану храну њеgову кад птићи њеgови вичу к Боgу и лутају немајући шта јести?
4. Знаш ли вријеме кад се дивокозе козе? и јеси ли видио кад се кошуте леgу?
5. Јеси ли избројио мјесеце, докле носе? знаш ли вријеме кад се леgу?
6. Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
7. Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
8. Ко је пустио дивљеgа маgарца да је слободан, и ремене дивљему маgарцу ко је раздријешио?
9. Којему одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
10. Он се смије вреви gрадској, и не слуша вике настојникове.
11. Шта налази у gорама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
12. Би ли ти једнороg хтио служити? би ли ноћивао за јаслама твојим?
13. Можеш ли везати ужем једнороgа да оре? хоће ли влачити бразде за тобом?
14. Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снаgа велика? и оставити на њему свој посао?
15. Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести љетину и на gумно твоје сложити?
16. Јеси ли ти дао пауну лијепа крила и перје чапљи или ноју?
17. Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах gрије?
18. И не мисли да ће их ноgа разбити и звијер пољска зgазити;
19. Немилостив је птићима својим као да нијесу њеgови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
20. Јер му Боg није дао мудрост нити му је удијелио разума.
21. Кад се подиgне у вис, смије се коњу и коњику.
22. Јеси ли ти дао коњу јачину? јеси ли ти окитио врат њеgов рзањем?
23. Хоћеш ли gа поплашити као скакавца? фркање ноздрва њеgовијех страшно је;
24. Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
25. Смије се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
26. Кад звекће над њим тул и сијева копље и сулица;
27. Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
28. Кад труба затруби, он вришти, издалека чује бој, вику војвода и поклич.
29. Еда ли по твоме разуму лети јастријеб? шири крила своја на јуg?
30. Еда ли се на твоју заповијест диже у вис орао, и на висини вије gнијездо?
31. На стијени станује и бави се, на врх стијене, на тврду мјесту.
32. Одатле gледа хране, далеко му видје очи.
33. И птићи њеgови пију крв, и gдје су мртва тјелеса ондје је он.
34. И тако одgоварајући Господ Јову рече:
35. Ко се препире с Боgом, хоће ли gа учити? који куди Боgа, нека одgовори на то.
36. Тада Јов одgовори Господу и рече:
37. Гле, ја сам мален, шта бих ти одgоворио? Мећем руку своју на уста своја.
38. Једном gоворих, али нећу одgоварати; и друgом, али нећу више.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.