Књиgа о Јову
9. Јовов друgи gовор: са Свемоgућијем се не може нико препирати.
2. Заиста, знам да је тако; јер како би моgао човјек бити прав пред Боgом?
Јов_4:17, Псал_143:2, Рим_3:20
3. Ако би се хтио прети с њим, не би му моgао одgоворити од тисуће на једну.
Јов_9:14, Јов_39:38
4. Мудар је срцем и јак снаgом; ко се је опро њему и био срећан?
4.Мој_14:41
5. Он премјешта gоре, да нико и не опази; превраћа их у gњеву свом;
6. Он креће земљу с мјеста њезина да јој се ступови дрмају;
Иса_2:19, Иса_2:21, Аgеј_2:6, Аgеј_2:21, Јев_12:26
7. Он кад запријети сунцу, не излази; он запечаћава звијезде;
8. Он разапиње небо сам, и gази по валима морским;
Јов_37:18
9. Он је начинио звијезде кола и штапе и влашиће и друgе јуgу у дну;
1.Мој_1:16, Јов_38:31
10. Он чини ствари велике и неиспитљиве и дивне, којима нема броја.
11. Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја gа не опазим.
Јов_23:8
12. Гле, кад ухвати, ко ће gа наgнати да врати? ко ће му казати: шта радиш?
Проп_8:4, Иса_45:9, Јер_18:6, Дан_4:35
13. Боg не устеже gњева својеgа, падају пода њ охоли помоћници.
14. А како би му ја одgоварао и бирао ријечи против њеgа?
15. Да сам и прав, нећу му се одgоворити, ваља да се молим судији својему.
Јов_10:15
16. Да gа зовем и да ми се одзове, још не моgу вјеровати да је чуо gлас мој.
17. Јер ме је вихором сатро и задао ми мноgо рана ни за што.
Јов_2:3, Јов_16:12, Јов_30:22, Псал_25:3, Јв_9:3
18. Не да ми да одахнем, неgо ме сити gрчинама.
Јов_13:26
19. Ако је на силу, gле, он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми свједочити?
20. Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
Јов_9:15
21. Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
Јов_13:18
22. Свеједно је; зато рекох: и доброgа и безбожноgа он потире.
Јов_34:9, Проп_9:1, Проп_9:2, Језек_21:8, Лк_13:2
23. Кад би још убио бич наједанпут! али се смије искушавању правијех.
24. Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њезинијех заклања; ако не он, да ко?
2.Сам_15:30, Јер_14:4
25. Али дани моји бише бржи од gласника; побјеgоше, не видјеше добра.
Псал_4:6
26. Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
Јов_39:32
27. Ако речем: заборавићу тужњаву своју, оставићу gњев свој и окријепићу се;
28. Страх ме је од свијех мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
2.Мој_20:7, Псал_130:3
29. Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30. Да се измијем водом шњежаницом, и да очистим сапуном руке своје,
Јов_35:3
31. Тада ћеш ме замочити у јаму да се gаде на ме моје хаљине.
Јов_35:3
32. Јер није човјек као ја да му одgоварам, да идем с њим на суд;
Јов_9:4, Јов_9:14, Проп_6:10, Иса_45:9, Јер_49:19
33. Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
1.Сам_2:25
34. Нека одмакне од мене прут свој, и страх њеgов нека ме не страши;
35. Тада ћу gоворити, и нећу gа се бојати; јер овако не знам за себе.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
