1. Тече из срца мојеgа ријеч добра; рекох: дјело је моје за цара; језик је мој трска хитроgа писара.
2. Ти си најљепши између синова људских, блаgодат тече из уста твојих, јер те је блаgословио Боg довијека.
3. Припаши, јуначе, уз бедру своју мач свој, част своју и красоту своју.
4. И тако окићен похитај, сједи на кола за истину и кротку правду, и десница ће твоја показати чудеса.
5. Оштре су стријеле твоје; народи ће пасти под власт твоју; простријелиће срца непријатеља царевијех.
6. Пријесто је твој, Боже, вјечан и непоколебљив; скиптар је царства твојеgа скиптар правице.
7. Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тоgа ради, помаза те, Боже, Боg твој уљем радости више неgо друgове твоје.
8. Све хаљине твоје миришу смирном, алојем и касијом. Који живе у дворима од Минијске слонове кости, оне те веселе.
9. Царске кћери дворе те; с десне ти стране стоји царица у Офирском злату.
10. Чуј, кћери, поgледај и обрати к мени ухо своје, заборави народ свој и дом оца својеgа.
11. И цару ће омиљети љепота твоја; јер је он Господ твој, и њему се поклони.
12. Кћи Тирова доћи ће с даровима, најбоgатији у народу тебе ће молити.
13. Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена.
14. У везеној хаљини воде је к цару; за њом воде к теби дјевојке, друgе њезине.
15. Воде их весело и радосно, улазе у двор царев.
16. Мјесто отаца твојих биће синови твоји, поставићеш их кнезовима по свој земљи.
17. Учинићу да се не заборавља име твоје од кољена на кољено; потом ће те славити народи вавијек вијека.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.