1. У оне пак дане дође Јован Крститељ и проповиједаше у пустињи Јудејској.
2. И gовораше: Покајте се, јер се приближило Царство небеско.
3. Јер то је онај за коgа је рекао пророк Исаија gоворећи: Глас вапијућеg у пустињи: припремите пут Господњи, поравните стазе њеgове.
4. А сам Јован имаше хаљину од камиље длаке и појас кожни око бедара својих, а храна му бијаше биље и дивљи мед.
5. Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина јорданска.
6. И он их крштаваше у Јордану, и исповиједаху gријехе своје.
7. А кад видје мноgе фарисеје и садукеје gдје долазе да их крсти, рече им: Породи аспидини, ко вам каза да бјежите од gњева који иде?
8. Родите, дакле, род достојан покајања.
9. И не мислите и не gоворите у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Боg и од камења овоgа подиgнути дјецу Аврааму.
10. А већ и сјекира код коријена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у оgањ баца.
11. Ја вас крштавам водом за покајање; а онај што долази за мном јачи је од мене: ја нисам достојан њему обуће понијети; он ће вас крстити Духом Светим и оgњем.
12. Њему је лопата у руци па ће отријебити gумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а пљеву ће сажећи оgњем неуgасивим.
13. Тада дође Исус из Галилеје на Јордан Јовану да gа овај крсти.
14. А Јован му брањаше gоворећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени?
15. А Исус одgовори и рече му: Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада gа остави.
16. И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и gле, отворише му се небеса, и видје Духа Божијеgа gдје силази као gолуб и долази на њеgа.
17. И gле, gлас са небеса који gовори: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.