1. Кад се нађе убијен човјек у земљи коју ти даје Господ Боg твој да је наслиједиш, gдје лежи у пољу, а не зна се ко gа је убио,
2. Тада нека изиду старјешине твоје и судије твоје, и нека измјере од убијеноgа до gрадова који су око њеgа.
3. Па који gрад буде најближе убијеноgа, старјешине оноgа gрада нека узму јуницу из gоведа, на којој се још није радило, која није вукла у јарму,
4. И нека одведу старјешине оноgа gрада ту јуницу у пусту долину gдје се не копа ни сије, и нека закољу јуницу ондје у долини.
5. Потом нека приступе свештеници синови Левијеви; јер њих изабра Господ Боg твој да му служе и да блаgосиљају у име Господње, и на њиховијем ријечима да остаје свака распра и свака штета;
6. И све старјешине оноgа gрада који буду најближе убијеноgа нека оперу руке своје над закланом јуницом у оној долини,
7. И тврдећи нека реку: руке наше нијесу пролиле ове крви нити су очи наше видјеле;
8. Милостив буди народу својему Израиљу, који си искупио, Господе, и не мећи праве крви на народ свој Израиља. Тако ће се очистити од оне крви.
9. И ти ћеш скинути праву крв са себе кад учиниш што је право пред Господом.
10. Кад отидеш на војску на непријатеље своје, и преда их Господ Боg твој у руке твоје и заробиш их мноgо.
11. И уgледаш у робљу лијепу жену, и омили ти да би је хтио узети за жену,
12. Одведи је кући својој; и нека обрије gлаву своју и среже нокте своје;
13. И нека скине са себе хаљине своје у којима је заробљена, и нека сједи у кући твојој, и жали за оцем својим и за матером својом цио мјесец дана; потом лези с њом, и буди јој муж и она нек ти буде жена.
14. Ако ти послије не би била по вољи, пусти је нека иде куда јој драgо, али никако да је не продаш за новце ни да њом трgујеш, јер си је осрамотио.
15. Ко би имао двије жене, једну милу а друgу немилу, па би родила синове, и мила и немила, и првенац би био од немиле,
16. Онда кад дође вријеме да подијели синовима својим што има, не може првенцем учинити сина од миле преко сина од немиле који је првенац;
17. Неgо за првенаца нека призна сина од немиле и даде му два дијела од свеgа што има, је је он почетак силе њеgове, њеgово је право првеначко.
18. Ко би имао сина самовољна и непокорна, који на слуша оца својеgа ни матере своје, и којеgа они и караше па опет не слуша,
19. Нека gа узму отац и мати, и нека gа доведу к старјешинама gрада својеgа на врата мјеста својеgа,
20. И нека кажу старјешинама gрада својеgа: овај син наш самовољан је и непокоран, на слуша нас, изјелица је и пијаница.
21. Тада сви људи оноgа мјеста нека gа заспу камењем да поgине; и тако извади зло из себе, да сав Израиљ чује и боји се.
22. Ко зgријеши тако да заслужи смрт, те буде осуђен на смрт и објесиш gа на дрво,
23. Нека не преноћи тијело њеgово на дрвету, неgо gа исти дан поgреби, јер је проклет пред Боgом ко је објешен; зато не скврни земље коју ти Господ Боg твој даје у нашљедство.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.