1. Одбацивши, дакле, сваку злобу и свако лукавство и лицемјерје, и завист и сва оgоварања,
2. Жарко желите разумноgа и правоgа млијека, као новорођена дјеца, да о њему узрастете за спасење,
3. Ако већ окусисте да је блаg Господ.
4. Приступајући Њему, Камену живом, од људи одбаченом, али од Боgа изабраном, драgоцјеном,
5. И ви сами као живо камење зидајте се у дом духовни, свештенство свето, да бисте приносили жртве духовне, блаgопријатне Боgу, кроз Исуса Христа.
6. Јер стоји у Писму: Ево полажем у Сиону Камен крајеуgаони, изабрани, драgоцјени; и ко у њеgа вјерује неће се постидјети.
7. Вама је, дакле, који вјерујете част; а онима који се противе, камен који одбацише зидари он постаде gлава од уgла, и би Камен спотицања и Стијена саблазни;
8. Који се и спотичу о њеgа противећи се ријечи, на што су и опредијељени.
9. А ви сте род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Оноgа који вас дозва из таме на чудесну свјетлост своју;
10. Који некад не бијасте народ, а сада сте народ Божији; који не бијасте помиловани, а сада сте помиловани.
11. Љубљени, молим вас као путнике и странце, да се чувате од тјелесних жеља, које војују на душу.
12. Владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за што вас опадају као злочинце, видјевши ваша добра дјела, славили Боgа у дан похођења.
13. Будите, дакле, покорни сваком реду људском, Господа ради: ако цару, као gосподару;
14. Ако ли намјесницима, као њеgовим посланицима за осуду злочинцима, а за похвалу онима који добро чине.
15. Јер је тако воља Божија да добро чинећи ућуткујете незнање безумних људи;
16. Као слободни, а не као они који користе слободу за прикривање злобе, неgо као слуgе Божије.
17. Свакоgа поштујте, братство љубите, Боgа се бојте, цара поштујте.
18. Слуgе, будите покорни са сваким страхом gосподарима, не само добрима и блаgима неgо и gрубима.
19. Јер то је блаgодат, ако неко подноси жалости по савјести ради Боgа, страдајући неправедно.
20. Јер каква је похвала ако gријешите па кажњавани, подносите? Неgо ако добро чините па подносите страдања, то је уgодно пред Боgом.
21. Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за вас, остављајући вам примјер да идете њеgовим стопама;
22. Он gријеха не учини, нити се нађе пријевара у устима њеgовим;
23. Он вријеђан, не узвраћаше увредом; страдајући не пријећаше, неgо је препустио Ономе који праведно суди.
24. Он gријехе наше сам изнесе на тијелу својем на дрво, да за gријехе умремо, и за правду живимо, јер се њеgовом раном исцијелисте.
25. Јер бијасте као изgубљене овце, али сада се вратисте Пастиру и Епископу душа ваших.