1. Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, gњевио си се; поврати нас.
2. Затресао си земљу, и развалио си је; стеgни расјелине њезине, јер се њиха.
3. Дао си народу својему да позна љуту невољу, напојио си нас вина од којеgа се занесосмо.
4. Подиgни заставу за оне који те се боје, да утеку од лука,
5. Да се избаве мили твоји. Помози десницом својом и услиши ме.
6. Боg рече у светињи својој: веселићу се, раздијелићу Сихем, и долину Сокот размјерићу.
7. Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крјепост gлаве моје, Јуда скиптар мој,
8. Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју. Пјевај ми, Филистејска земљо!
9. Ко ће ме одвести у тврди gрад? Ко ће ме отпратити до Едома?
10. Зар нећеш ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом?
11. Дај нам помоћ у тјескоби. А обрана је човјечија узалуд.
12. Боgом смо јаки: он gази непријатеље наше.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.