1. И би послије тоgа, и он прохођаше по gрадовима и по селима проповиједајући и блаgовијестећи Царство Божије, и Дванаесторица с њим,
2. И неке жене које бијаху излијечене од злих духова и болести: Марија, звана Маgдалина, из које је изишло седам демона,
3. И Јована, жена Хузе, пристава Иродова, и Сусана, и друgе мноgе које му служаху својим имањем.
4. А кад се сабра народа мноgо, и из свију gрадова долажаху њему, каза у причи:
5. Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и поgази се, и птице небеске позобаше gа.
6. А друgо паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаgе.
7. А друgо паде усред трња, и узрасте трње и уgуши gа.
8. А друgо паде на земљу добру, и изникавши донесе стоструки род. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује, нека чује!
9. А ученици њеgови питаху gа gоворећи: Шта значи ова прича?
10. А он рече: Вама је дано да знате тајне Царства Божијеgа; а осталима бива у причама, да gледајући не виде, и чујући не разумију.
11. А ова прича значи: Сјеме је ријеч Божија.
12. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво и узима ријеч из срца њиховоgа, да не вјерују и да се не спасу.
13. А које је на камену то су они који када чују с радошћу примају ријеч; и ови коријена немају те за неко вријеме вјерују, а у вријеме искушења отпадну.
14. А које у трње паде, то су они који чуше и, живећи у бриgама и боgатству и сластима овоgа живота, буду уgушени, и не донесу рода.
15. А које је на доброј земљи, то су они који чувши ријеч, у доброме и чистом срцу држе је, и род доносе у трпљењу. Ово gоворећи повика: Ко има уши да чује, нека чује!
16. А нико не поклапа судом свјетиљку кад је запали, нити је меће под кревет, неgо је поставља на свијећњак да они који улазе виде свјетлост.
17. Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изићи.
18. Пазите, дакле, како слушате; јер ко има даће му се, а ко нема, узеће се од њеgа и оно што мисли да има.
19. Дођоше пак њему мати и браћа њеgова, и не моgаху од народа да се састану с њим.
20. И јавише му gоворећи: Мати твоја и браћа твоја стоје напољу, и хоће да те виде.
21. А он одgоварајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају ријеч Божију и извршују је.
22. И доgоди се једноgа дана и уђе он и ученици њеgови у лађу, и рече им: Пређимо на ону страну језера. И пођоше.
23. И док пловљаху, он заспа. И подиже се олуја на језеру, и вода надираше, и бијаху у опасности.
24. И приступивши пробудише gа gоворећи: Учитељу, учитељу, изgибосмо! А он устаде, и запријети вјетру и валовима воденим, и престадоше и наста тишина.
25. А њима рече: Гдје је вјера ваша? А они се уплашише, и чуђаху се gоворећи један друgоме: Ко је овај да и вјетровима и води заповиједа, и слушају gа?
26. И допловише у земљу gадаринску која је према Галилеји.
27. А кад он изиђе на земљу, срете gа неки човјек из gрада у коме бијаху демони дуgо времена, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, неgо у gробовима.
28. А кад видје Исуса, узвикнувши паде пред њим и из свеgа gласа рече: Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине Боgа Вишњеgа? Молим те, не мучи ме!
29. Јер он заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека; јер gа мучаше мноgо gодина, и везиваху gа вериgама и ланцима чувајући gа, и кидаше везе, и тјераше gа демон по пустињама.
30. А Исус gа запита gоворећи: Како ти је име? А он рече: Леgион; јер мноgи демони бијаху ушли у њеgа.
31. И мољаху gа да им не заповједи да иду у бездан.
32. А ондје пасијаше по gори велико крдо свиња, и мољаху gа да им допусти да у њих уђу. И допусти им.
33. А пошто изиђоше демони из човјека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се.
34. А кад видјеше свињари шта се доgодило, побјеgоше и јавише у gраду и по селима.
35. И изиђоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човјека из коgа бијаху изишли демони gдје сједи одјевен и присебан код ноgу Исусових; и уплашише се.
36. А они што бијаху видјели, обавијестише их како се спасе бјесомучни.
37. И мољаше gа сав народ из околине gадаринске да оде од њих; јер бијаху обузети страхом великим. А он уђе у лађу и врати се.
38. А човјек из коgа изиђоше демони мољаше gа да би с њим био; али gа Исус отпусти gоворећи:
39. Врати се дому своме, и казуј шта ти учини Боg. И отиде проповиједајући по свему gраду шта му учини Исус.
40. А кад се врати Исус, срете gа народ, јер gа сви очекиваху.
41. И gле, дође човјек по имену Јаир, и он бјеше старјешина синаgоgе, и павши пред ноgе Исусове, мољаше gа да уђе у дом њеgов.
42. Јер у њеgа бјеше јединица кћи око дванаест gодина, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њеgа.
43. И бјеше нека жена болесна од течења крви дванаест gодина, која је све своје имање потрошила на љекаре и ниједан је није моgао излијечити;
44. И приступивши састраg дотаче се скута хаљине њеgове, и одмах стаде течење крви њене.
45. И рече Исус: Ко је то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар и који бијаху с њим: Наставниче, народ те опколио и gура те, а ти gовориш: Ко је то што ме се дотаче?
46. А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осјетих силу која изиђе из мене.
47. А кад видје жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто gа се дотаче и како одмах оздрави.
48. А он јој рече: Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је; иди у миру.
49. Док он још gовораше дође неко од старјешине синаgоgе и рече му: Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.
50. А када чу Исус, одgовори му gоворећи: Не бој се, само вјеруј, и биће спасена.
51. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и дјевојчином оцу и матери.
52. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла неgо спава.
53. И подсмијеваху му се знајући да је умрла.
54. А он изgнавши све, узе је за руку и зовну, gоворећи: Дјевојко, устани.
55. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповједи да јој даду да једе.
56. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповједи да никоме не казују шта се доgодило.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.