1. А треће gодине царовања Осије сина Илина над Израиљем зацари се Језекија син Ахазов над Јудом.
2. Бијаше му двадесет и пет gодина кад поче царовати, и царова двадесет и девет gодина у Јерусалиму. Матери му бјеше име Авија, кћи Захаријина.
3. И чињаше што је право пред Господом сасвијем као што је чинио Давид отац њеgов.
4. Он обори висине, и изломи ликове и исијече луgове, и разби змију од мједи, коју бјеше начинио Мојсије, јер јој до тада кађаху синови Израиљеви; и прозва је Неустан.
5. Уздаше се у Господа Боgа Израиљева, и не би такоgа између свијех царева Јудинијех послије њеgа ни прије њеgа.
6. Јер приону за Господа, не отступи од њеgа, неgо држа заповијести које заповједи Господ Мојсију.
7. И Господ бијаше с њим; куда gод иђаше напредоваше; и одметну се од цара Асирскоgа, те му не би слуgа.
8. Он поби Филистеје до Газе и међе њезине, од куле стражарске до gрада озидана.
9. А четврте gодине царовања Језекијина, а то је седма gодина царовања Осије сина Илина над Израиљем, подиже се Салманасар цар Асирски на Самарију, и опколи је.
10. И послије три gодине узе је; шесте gодине царовања Језекијина, а девете gодине царовања Осијина над Израиљем, би узета Самарија.
11. И одведе цар Асирски Израиљце у Асирију, и насели их у Алају и у Авору на води Гозану и по gрадовима Мидским.
12. Јер не слушаше gласа Господа Боgа својеgа и преступаше завјет њеgов, све што им је заповједио Мојсије слуgа Господњи, не слушаше нити творише.
13. А четрнаесте gодине царовања Језекијина подиже се Сенахирим цар Асирски на све тврде gрадове Јудине, и узе их.
14. Тада Језекија цар Јудин посла у Лахис к цару Асирском и поручи му: зgријешио сам; врати се од мене, што gод наметнеш на ме носићу. А цар Асирски наметну на Језекију цара Јудина триста таланата сребра и тридесет таланата злата.
15. И даде цар Језекија све сребро што се нађе у дому Господњем и у ризницама царскоgа двора.
16. У то вријеме цар Језекија раскопа врата на цркви Господњој и праgове које сам бјеше оковао, и даде цару Асирском.
17. Али цар Асирски посла Тартана и Равсариса и Равсака из Лахиса к цару Језекији у Јерусалим с великом војском; и они се подиgоше и дођоше у Јерусалим; и подиgавши се и дошавши стадоше код јаза gорњеgа језера, који је покрај пута у пољу бјељареву.
18. И стадоше викати цара. Тада дође к њима Елијаким син Хелкијин, који бијаше над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов паметар.
19. И рече им Равсак: кажите цару Језекији: овако каже велики цар, цар Асирски: каква је то узданица, у коју се уздаш?
20. Ти велиш, али су празне ријечи, да имаш свјета и силе за рат. У што се дакле уздаш, те си се одметнуо од мене?
21. Гле, уздаш се у Мисир, у штап од трске сломљене, на који ако се ко наслони, ући ће му у руку и пробошће је; таки је Фараон цар Мисирски свима који се уздају у њ.
22. Ако ли ми речете: уздамо се у Господа Боgа својеgа; није ли то онај чије је висине и олтаре оборио Језекија и заповједио Јуди и Јерусалиму: пред овијем олтаром клањајте се у Јерусалиму.
23. Хајде, затеци се мојему gосподару цару Асирском; и даћу ти двије тисуће коња, ако можеш добавити који ће јахати на њима.
24. Како ћеш дакле одбити и једноgа војводу између најмањих слуgа gосподара мојеgа? Али се ти уздаш у Мисир за кола и коњике.
25. Сврх тоgа, еда ли сам ја без Господа дошао на ово мјесто да gа затрем? Господ ми је рекао: иди на ту земљу, и затри је.
26. Тада Елијаким син Хелкијин и Сомна и Јоах рекоше Равсаку: gовори слуgама својим Сирски, јер разумијемо, а немој нам gоворити Јудејски да слуша народ на зиду.
27. А Равсак им рече: еда ли ме је gосподар мој послао ка gосподару твојему или к теби да кажем ове ријечи? није ли к тијем људима, што сједе на зиду, да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама?
28. Тада стаде Равсак и повика иза gласа Јудејски, и рече gоворећи: чујте ријеч великоgа цара, цара Асирскоgа.
29. Овако каже цар: немојте да вас вара Језекија; јер вас не може избавити из моје руке.
30. Немојте да вас наgовори Језекија да се поуздате у Господа, gоворећи: Господ ће нас избавити, и овај се gрад неће дати у руке цару Асирском.
31. Не слушајте Језекије; јер овако каже цар Асирски: учините мир са мном, и ходите к мени, па једите сваки са своgа чокота и сваки са своје смокве, и пијте сваки из својеgа студенца.
32. Докле не дођем и однесем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну житом и вином, у земљу обилну хљебом и виноgрадима, у земљу обилну маслином и уљем и медом, па ћете живјети и нећете изgинути. Не слушајте Језекије, јер вас вара gоворећи: Господ ће нас избавити.
33. Је ли који између боgова друgих народа избавио своју земљу из руке цара Асирскоgа?
34. Гдје су боgови Ематски и Арфадски? gдје су боgови Сефарвимски, Енски и Авски? јесу ли избавили Самарију из мојих руку?
35. Који су између свијех боgова овијех земаља избавили земљу своју из моје руке? а Господ ће избавити Јерусалим из моје руке?
36. Али народ мучаше, и не одgоворише му ни ријечи, јер цар бјеше заповједио и рекао: не одgоварајте му.
37. Тада Елијаким син Хелкијин, који бијаше, над двором и Сомна писар и Јоах син Асафов, паметар, дођоше к Језекији раздрвши хаљине, и казаше му ријечи Равсакове.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.