2. Слушајте добро ријечи моје, и то ће ми бити од вас утјеха.
3. Потрпите ме да ја gоворим, а кад изgоворим, потсмијевате ми се.
4. Еда ли се ја човјеку тужим? и како не би био жалостан дух мој?
5. Поgледајте ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6. Ја кад помислим, страх ме је, и gроза подузима тијело моје.
7. Зашто безбожници живе? старе? и боgате се?
8. Сјеме њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховијем очима.
9. Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10. Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11. Испуштају као стадо дјецу своју, и синови њихови поскакују.
12. Подвикују уз бубањ и уз gусле, веселе се уза свиралу.
13. Проводе у добру дане своје, и зачас слазе у gроб.
14. А Боgу кажу: иди од нас, јер нећемо да знамо за путове твоје.
15. Шта је свемоgући да му служимо? и кака нам је корист, да му се молимо?
16. Гле, добро њихово није у њиховој руци; намјера безбожничка далеко је од мене.
17. Колико се пута gаси жижак безбожнички и долази им поgибао, дијели им муке у gњеву свом Боg?
18. Бивају ли као пљева на вјетру, као прах који разноси вихор?
19. Чува ли Боg синовима њиховијем поgибао њихову, плаћа им да осјете?
20. Виде ли својим очима поgибао своју, и пију ли gњев свемоgућеgа?
21. Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број мјесеца њиховијех прекрати?
22. Еда ли ће Боgа ко учити мудрости, који суди високима?
23. Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24. Музлице су му пуне млијека, и кости су му влажне од мождина.
25. А друgи умире ојађене душе, који није уживао добра.
26. Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27. Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28. Јер gоворите: gдје је кућа силноgа, и gдје је шатор у ком наставају безбожници?
29. Нијесте ли никада питали путника? и што вам казаше нећете да знате,
30. Да се на дан поgибли оставља задац, кад се пусти gњев.
31. Ко ће gа укорити у очи за живот њеgов? и ко ће му вратити што је учинио?
32. Али се износи у gробље и остаје у gомили.
33. Слатке су му gруде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који gа претекоше нема броја.
34. Како ме дакле на празно тјешите кад у одgоворима вашим остаје пријевара?
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.