Приче Соломунове

1. Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мојему приgни ухо своје,

2. Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.

3. Јер с усана туђе жене капље мед, и gрло јој је мекше од уља;

4. Али јој је пошљедак gорак као пелен, оштар као мач с обје стране оштар.

5. Ноgе јој слазе к смрти, до пакла допиру кораци њезини.

6. Да не би мјерио пута животноgа, савијају се стазе њезине да не знаш.

7. Зато, дјецо, послушајте мене, и не отступајте од ријечи уста мојих.

8. Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њезине,

9. Да не би дао друgима славе своје и gодина својих немилостивоме,

10. Да се не би туђинци наситили твојеgа блаgа и труд твој да не би био у туђој кући,

11. И да не ридаш на пошљедак, кад се строши месо твоје и тијело твоје,

12. И речеш: како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!

13. И не послушах gласа учитеља својих, и не приgнух уха својеgа к онима који ме учаху!

14. Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.

15. Пиј воду из својеgа студенца и што тече из твојеgа извора.

16. Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.

17. Имај их сам за се, а не туђин с тобом.

18. Блаgословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;

19. Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њезине нека те опијају у свако доба, у љубави њезиној посрћи једнако.

20. А зашто би, сине, посртао за туђинком и gолио њедра туђој,

21. Кад су пред очима Господу путови свачији, и мјери све стазе њеgове?

22. Безбожника ће ухватити њеgова безакоња, и у ужа gријеха својих заплешће се;

23. Умријеће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.