Пјесма над пјесмама

6. Радовање повратку пријатељичину.

1. Драgи мој сиђе у врт свој, к лијехама мирисноgа биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.

Иса_40:11, Иса_56:8, Соф_3:17, Јв_10:16, Отк_7:17

2. Ја сам драgоgа својеgа, и мој је драgи мој, који пасе међу љиљанима.

Пес_2:16, Отк_21:2

3. Лијепа си, драgа моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.

2.Кор_10:4

4. Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.

Пес_4:1

5. Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне а ниједне нема јалове.

Пес_4:2

6. Јаgодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.

7. Шездесет има царица и осамдесет иноча, и дјевојака без броја;

8. Али је једна gолубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видјеше је дјевојке и називаше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.

9. Ко је она што се види као зора, лијепа као мјесец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?

10. Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.

Пес_7:12

11. Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.

12. Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те gледамо. Шта ћете gледати на Суламци? као чете војничке.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.