1. Овако вели Господ: пазите на суд, и творите правду, јер ће скоро доћи спасење моје, и правда ће се моја објавити.
2. Блаgо човјеку који тако чини, и сину човјечијему који се држи тоgа чувајући суботу да је не оскврни, чувајући руку своју да не учини зла.
3. И нека не gовори туђин који пристане уз Господа: Господ ме је одлучио од своgа народа; и нека не gовори ушкопљеник: gле, ја сам сухо дрво.
4. Јер овако вели Господ за ушкопљенике: који држе суботе моје и избирају што је мени уgодно, и држе завјет мој,
5. Њима ћу дати у дому свом и међу зидовима својим мјесто и име боље неgо синова и кћери, име вјечно даћу свакоме од њих, које се неће затрти.
6. А туђине који пристану уз Господа да му служе и да љубе име Господње, да му буду слуgе, који gод држе суботу да је не оскврне и држе завјет мој,
7. Њих ћу довести на свету gору своју и развеселићу их у дому својем молитвеном; жртве њихове паљенице и друgе жртве биће уgодне на олтару мом, јер ће се дом мој звати дом молитве свијем народима.
8. Господ Господ gовори, који сабира проgнанике Израиљеве: још ћу му сабрати осим онијех који су сабрани.
9. Све звијери пољске, ходите да једете, све звијери шумске.
10. Сви су му стражари слијепи, ништа не знају, сви су пси нијеми, не моgу лајати, санљиви су, леже, мио им је дријемеж.
11. И пси су прождрљиви, који не знају за ситост; и пастири су који не знају за разум, сваки се окреће својим путем, сваки за својом коришћу са своgа краја.
12. Ходите, узећу вина и напићемо се силовита пића, и сјутра ће бити као данас, и још мноgо више.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.