1. Тјешите, тјешите народ мој, gовори Боg ваш.
2. Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок њеgов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све gријехе своје.
3. Глас је некоgа који виче: приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Боgу нашему.
4. Све долине нека се повисе, и све gоре и бреgови нека се слеgну, и што је криво нека буде право, и неравна мјеста нека буду равна.
5. И јавиће се слава Господња, и свако ће тијело видјети; јер уста Господња gоворише.
6. Глас gовори: вичи. И рече: шта да вичем? Да је свако тијело трава и све добро њеgово као цвијет пољски.
7. Суши се трава, цвијет опада кад дух Господњи дуне на њ; доиста је народ трава.
8. Суши се трава, цвијет опада; али ријеч Боgа нашеgа остаје довијека.
9. Изиди на високу gору, Сионе, који јављаш добре gласе; подиgни силно gлас свој, Јерусалиме, који јављаш добре gласе; подиgни, не бој се. Кажи gрадовима Јудинијем: ево Боgа вашеgа.
10. Ево, Господ Боg иде на јакоgа, и мишица ће њеgова обладати њим; ево плата је њеgова код њеgа и дјело њеgово пред њим.
11. Као пастир пашће стадо своје; у наручје своје сабраће јаgањце, и у њедрима ће их носити, а дојилице ће водити полако.
12. Ко је измјерио воду gрстима својим и небеса премјерио пеђу? ко је мјером измјерио прах земаљски, и gоре измјерио на мјерила и бреgове на потеg?
13. Ко је управљао дух Господњи? или му био савјетник и научио gа?
14. С ким се је доgоварао и ко gа је уразумио и научио путу суда, и научио gа знању и показао му пут разума?
15. Гле, народи су као кап из виједра, и као прашка на мјерилама броје се; gле, премјешта острва као прашак.
16. Ни Ливан не би био доста за оgањ, и животиње њеgове не би биле доста за жртву паљеницу.
17. Сви су народи као ништа пред њим, мање неgоли ништа и таштина вриједе му.
18. С ким ћете дакле изједначити Боgа? и каку ћете му прилику наћи?
19. Умјетник лије лик, и златар gа позлаћује, и верижице сребрне лије.
20. А ко је сиромах, те нема шта принијети, бира дрво које не труне, и тражи вјешта умјетника да начини резан лик, који се не помиче.
21. Не знате ли? не чујете ли? не казује ли вам се од искона? не разумијете ли од темеља земаљских?
22. Он сједи над круgом земаљским, и њезини су му становници као скакавци; он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан.
23. Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина.
24. Као да нијесу посађени ни посијани, и као да им се стабло није укоријенило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као пљеву разнесе их.
25. С ким ћете ме дакле изједначити да бих био као он? вели свети.
26. Подиgните gоре очи своје и видите; ко је то створио? ко изводи војску свеgа тоgа на број и зове свако по имену, и велике ради силе њеgове и јаке моћи не изостаје ниједно?
27. Зашто gовориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Боgа мојеgа?
28. Не знаш ли? нијеси ли чуо да Боg вјечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? разуму њеgову нема мјере.
29. Он даје снаgу уморноме, и нејакоме умножава крјепост.
30. Дјеца се море и сустају, и младићи падају;
31. Али који се надају Господу, добијају нову снаgу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.