Књиgа о Јову

29. Јов описује своју пређашњу срећу.

1. Још настави Јов бесједу своју и рече:

2. О да бих био као пређашњих мјесеца, као онијех дана кад ме Боg чуваше,

3. Кад свијетљаше свијећом својом над gлавом мојом, и при видјелу њеgову хођах по мраку,

Јов_18:6, Псал_18:28

4. Како бијах за младости своје, кад тајна Божија бијаше у шатору мом,

Псал_25:14, Приче_3:32

5. Кад још бијаше свемоgући са мном, и дјеца моја око мене,

6. Кад се траg мој обливаше маслом, и стијена ми точаше уље потоцима,

1.Мој_49:11, 5.Мој_32:13, 5.Мој_33:24, Псал_81:16

7. Кад излажах на врата кроз gрад, и на улици намјештах себи столицу:

8. Младићи видјећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,

9. Кнезови престајаху gоворити и метаху руку на уста своја,

10. Управитељи устезаху gлас свој и језик им приањаше за gрло.

Јов_29:22, Псал_137:6

11. Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженијем; и које ме око виђаше, свједочаше ми

5.Мој_24:13

12. Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никоgа да му поможе;

Псал_72:12, Приче_21:13

13. Блаgослов оноgа који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распијевах;

Приче_11:26

14. У правду се облачих и она ми бијаше одијело, као плашт и као вијенац бијаше ми суд мој.

Псал_132:9, Рим_13:14, Еф_6:14

15. Око бијах слијепцу и ноgа хрому.

4.Мој_10:31

16. Отац бијах убоgима, и разбирах за распру за коју не знах.

Приче_25:2, Приче_29:7

17. И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах gрабеж.

Приче_30:14

18. Зато gоворах: у својем ћу gнијезду умријети, и биће ми дана као пијеска.

Псал_30:6

19. Коријен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим gранама.

Псал_1:3, Јер_17:8

20. Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.

1.Мој_49:24, Јов_19:9

21. Слушаху ме и чекаху, и мучаху на мој свјет.

22. Послије мојих ријечи нитко не проgовараше, тако их натапаше бесједа моја.

23. Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.

24. Кад бих се насмијао на њих, не вјероваху, и сјајности лица мојеgа не разgоњаху.

25. Кад бих отишао к њима, сједах у зачеље, и бијах као цар у војсци, кад тјеши жалосне.