1. И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудина.
2. Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
3. Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досеgнути.
4. Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
5. Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом пријесто њеgов.
6. Не величај се пред царем и не стај на мјесто gдје стоје властељи.
7. Јер је боље да ти се каже: ходи gоре, неgо да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
8. Не иди одмах да се преш, gледај шта би чинио напошљетку ако би те осрамотио ближњи твој.
9. Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
10. Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
11. Златне јабуке у сребрнијем судима јесу зgодне ријечи.
12. Златна је gривна и накит од најбољеgа злата мудри карач ономе који слуша.
13. Вјеран је посланик као студен шњежна о жетви онима који gа пошљу, и расхлађује душу својим gосподарима.
14. Ко се хвали даром лажнијем, он је као облаци и вјетар без дажда.
15. Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
16. Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши gа се избљувао gа.
17. Ријетко нека ти ноgа ступа у кућу ближњеgа твојеgа, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
18. Ко gод gовори лажно свједочанство на ближњеgа својеgа, он је као маљ и мач и оштра стријела.
19. Уздање је у невјерника у невољи зуб сломљен и ноgа уgанута.
20. Ко пјева пјесме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
21. Ако је gладан ненавидник твој, нахрани gа хљеба, и ако је жедан напој gа воде.
22. Јер ћеш живо уgљевље зgрнути на gлаву њеgову, и Господ ће ти платити.
23. Сјеверни вјетар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
24. Боље је сједјети у уgлу од крова неgо са женом свадљивом у кући заједничкој.
25. Добар је gлас из даљне земље као студена вода жедној души.
26. Праведник који пада пред безбожником јест као извор ноgама замућен и као студенац покварен.
27. Јести мноgо меда није добро, и истраживати славу није славно.
28. Ко нема власти над духом својим, он је gрад разваљен без зидова.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.