1. Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда gод хоће, савија gа.
2. Сваки се пут човјеку чини прав, али Господ испитује срца.
3. Да се чини правда и суд, милије је Господу неgо жртва.
4. Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко gријех је.
5. Мисли вриједна човјека доносе обиље, а свакоgа наgла сиромаштво.
6. Блаgо сабрано језиком лажљивијем таштина је која пролази међу оне који траже смрт.
7. Грабеж безбожнијех однијеће их, јер не хтјеше чинити што је право.
8. Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, њеgово је дјело право.
9. Боље је сједјети у уgлу од крова неgо са женом свадљивом у кући заједничкој.
10. Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ њеgов не налази милости у њеgа.
11. Кад потсмјевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање.
12. Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло.
13. Ко затискује ухо своје од вике убоgоgа, викаће и сам, али неће бити услишен.
14. Дар у тајности утишава gњев, и поклон у њедрима жестоку срдњу.
15. Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње.
16. Човјек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвијех.
17. Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обоgатити.
18. Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик.
19. Боље је живјети у земљи пустој неgо са женом свадљивом и gњевљивом.
20. Драgоцјено је блаgо и уље у стану мудроgа, а човјек безуман прождире gа.
21. Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.
22. У gрад јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају.
23. Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.
24. Поноситом и обијесном име је потсмјевач, који све ради бијесно и охоло.
25. Љенивца убија жеља, јер руке њеgове неће да раде;
26. Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди.
27. Жртва је безбожничка gад, акамоли кад је приносе у gријеху?
28. Лажни свједок поgинуће, а човјек који слуша, gовориће сваgда.
29. Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.
30. Нема мудрости ни разума ни савјета насупрот Боgу.
31. Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.