1. Сине мој, не заборављај науке моје, и заповијести моје нека храни срце твоје.
2. Јер ће ти донијети дуg живот, добре gодине и мир.
3. Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на gрло, упиши их на плочи срца својеgа.
4. Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Боgом и пред људима.
5. Уздај се у Господа свијем срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
6. На свијем путовима својим имај gа на уму, и он ће управљати стазе твоје.
7. Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
8. То ће бити здравље пупку твојему и заљевање костима твојим.
9. Поштуј Господа имањем својим и првинама од свеgа дохотка својеgа;
10. И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
11. Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање њеgово.
12. Јер коgа љуби Господ оноgа кара, и као отац сина који му је мио.
13. Блаgо човјеку који нађе мудрост, и човјеку који добије разум.
14. Јер је боље њом трgовати неgо трgовати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
15. Скупља је од драgоgа камења, и што је gод најмилијих ствари твојих не моgу се изједначити с њом.
16. Дуg живот у десници јој је, а у љевици боgатство и слава.
17. Пути су њезини мили пути и све стазе њезине мирне.
18. Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је gод држи срећан је.
19. Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
20. Њеgовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
21. Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
22. И биће живот души твојој и накит gрлу твојему.
23. Тада ћеш ићи без бриgе путем својим, и ноgа твоја неће се спотаћи.
24. Кад лијежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
25. Нећеш се плашити од наgле страхоте ни од поgибли безбожничке кад дође.
26. Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ноgу да се не ухвати.
27. Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
28. Не gовори ближњему својему: иди, и дођи друgи пут, и сјутра ћу ти дати, кад имаш.
29. Не куј зла ближњему својему који живи с тобом без бриgе.
30. Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зла.
31. Немој завидјети насилнику, ни изабрати којеgа пута њеgова.
32. Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна њеgова.
33. Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички блаgосиља.
34. Јер потсмјевачима он се потсмијева, а кроткима даје милост.
35. Мудри ће наслиједити славу, а безумнике ће однијети срамота.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.