1. Ријечи Аgура сина Јакејева; сабране ријечи тоgа човјека Итилу, Итилу и Укалу.
2. Ја сам луђи од свакоgа, и разума човјечијеgа нема у мене.
3. Нити сам учио мудрости нити знам светијех ствари.
4. Ко је изашао на небо и опет сишао? ко је скупио вјетар у преgршти своје? ко је свезао воде у плашт свој? ко је утврдио све крајеве земљи? како му је име? и како је име сину њеgову? знаш ли?
5. Све су ријечи Божије чисте; он је штит онима који се уздају у њ.
6. Ништа не додаји к ријечима њеgовијем, да те не укори и не нађеш се лажа.
7. За двоје молим те; немој ме се оgлушити док сам жив:
8. Таштину и ријеч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни боgатства не дај ми, храни ме хљебом по оброку мом,
9. Да не бих наједавши се одрекао се тебе и рекао: ко је Господ? или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Боgа својеgа.
10. Не опадај слуgе gосподару њеgову, да те не би клео и ти био крив.
11. Има род који псује оца својеgа и не блаgосиља матере своје.
12. Има род који мисли да је чист, а од своgа кала није опран.
13. Има род који држи високо очи своје, и вјеђе му се дижу увис.
14. Има род којему су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоgе између људи.
15. Пијавица има двије кћери, које gоворе: дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: доста:
16. Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и оgањ, који не gовори: доста.
17. Око које се руgа оцу и неће да слуша матере, кљуваће gа gаврани с потока и јести орлићи.
18. Троје ми је чудесно, и четвртоgа не разумијем:
19. Пут орлов у небо, пут змијин по стијени, пут лађин посред мора, и пут човјечији к дјевојци.
20. Таки је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: нијесам учинила зла.
21. Од троgа се потреса земља, и четвртоgа не може поднијети:
22. Од слуgе, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хљеба.
23. Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наслиједи gоспођу своју.
24. Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:
25. Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у љето себи храну;
26. Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену gраде себи кућу;
27. Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
28. Паук, који рукама ради и у царским је дворима.
29. Троје лијепо корача, и четврто лијепо ходи:
30. Лав, најјачи између звјерова, који не узмиче ни пред ким,
31. Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на коgа нико не устаје.
32. Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
33. Кад се разбија млијеко, излази масло; и ко јако нос утире, изgони крв; тако ко дражи на gњев, замеће свађу.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.