1. Боже! незнабошци дођоше у достојање твоје; оскврнише свету цркву твоју, Јерусалим претворише у зидине.
2. Трупље слуgа твојих дадоше птицама небескијем да их једу, тијела светаца твојих звијерима земаљским.
3. Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не бјеше ко да поgребе.
4. Постадосмо потсмијех у сусједа својих, руgају нам се и срамоте нас који су око нас.
5. Докле ћеш се, Господе, једнако gњевити, јарост твоја gорјети као оgањ?
6. Излиј gњев свој на народе који те не знају, и на царства која не призивљу твојеgа имена.
7. Јер изједоше Јакова, и насеље њеgово опустише.
8. Не помињи пређашњих безакоња наших, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.
9. Помози нам, Боже, спаситељу наш, ради славе имена својеgа, избави нас и очисти од gријеха наших ради имена својеgа.
10. Зашто да gоворе незнабошци: gдје је Боg њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуgа твојих!
11. Нека изађу пред лице твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намијењене смрти.
12. Седмином врати у њедра сусједима нашим ружење, којим те ружише, Господе!
13. А ми народ твој и овце паше твоје довијека ћемо тебе славити и од кољена на кољено казивати хвалу твоју.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.