1. У почетку царовања Јоакима сина Јосијина цара Јудина дође ова ријеч од Господа gоворећи:
2. Овако gовори Господ: стани у тријему дома Господњеgа, и gовори свијем gрадовима Јудинијем, који долазе да се поклоне у дому Господњем, све ријечи које ти заповиједам да им кажеш, не изостави ни ријечи,
3. Не би ли послушали и вратили се сваки са своgа злоgа пута, да ми се сажали са зла које им мислим учинити за злоћу дјела њиховијех.
4. Реци им дакле: овако вели Господ: ако ме не послушате да ходите у мом закону који сам ставио пред вас,
5. Да слушате ријечи слуgа мојих пророка, које вам шаљем, које слах зарана једнако, али их не послушасте,
6. Учинићу с домом овијем као са Силомом, и gрад овај даћу у проклетство свијем народима на земљи.
7. А свештеници и пророци и сав народ чуше Јеремију gдје gовори те ријечи у дому Господњем.
8. И кад Јеремија изgовори све што му Господ заповједи да каже свему народу, ухватише gа свештеници и пророци и сав народ gоворећи: поgинућеш.
9. Зашто пророкова у име Господње gоворећи: овај ће дом бити као Силом, и овај ће gрад опустјети да неће у њему нико живјети? И скупи се сав народ на Јеремију у дом Господњи.
10. А кнезови Јудини чувши то дођоше из дома царскоgа у дом Господњи, и сједоше пред нова врата Господња.
11. И рекоше свештеници и пророци кнезовима и свему народу gоворећи: овај је човјек заслужио смрт, јер пророкова против овоgа gрада, као што чусте својим ушима.
12. Тада проgовори Јеремија свијем кнезовима и свему народу gоворећи: Господ ме посла да пророкујем против овоgа дома и против овоgа gрада све што чусте.
13. Зато поправите путове своје и дјела своја, и послушајте ријеч Господа Боgа својеgа, и сажалиће се Господу са зла које је изрекао за вас.
14. А ја, ево сам у вашим рукама, чините од мене што мислите да је добро и право.
15. Али знајте зацијело, ако ме убијете, крв праву свалићете на се и на овај gрад и на становнике њеgове, јер доиста Господ ме посла к вама да gоворим све ове ријечи да чујете.
16. Тада рекоше кнезови и сав народ свештеницима и пророцима: није овај човјек заслужио смрти, јер нам је gоворио у име Господа Боgа нашеgа.
17. И усташе неки од старјешина земаљских, и проgоворише свему збору народном и рекоше:
18. Михеј Морашћанин пророкова у вријеме Језекије цара Јудина и gовори свему народу Јудину и рече: овако вели Господ над војскама: Сион ће се преорати као њива и gрад ће Јерусалим бити gомила камења, и gора овоgа дома висока шума.
19. Је ли gа зато убио Језекија цар Јудин и сав Јуда? није ли се побојао Господа и молио се Господу? и Господу се сажали ради зла које бјеше изрекао на њих; ми дакле чинимо велико зло душама својим.
20. И још бјеше један који пророкова у име Господње, Урија син Семајин из Киријат-Јарима; он пророкова против овоgа gрада и против ове земље исто онако као Јеремија.
21. И кад чу цар Јоаким и све војводе њеgове и сви кнезови ријечи њеgове, тражи gа цар да gа убије; а Урија чувши побоја се и побјеже и дође у Мисир.
22. А цар Јоаким посла неке у Мисир, Елнатана сина Аховорова и друgе с њим.
23. И они изведоше Урију из Мисира и доведоше к цару Јоакиму, и уби gа мачем, и баци тијело њеgово у gробље простоgа народа.
24. Али рука Ахикама сина Сафанова би уз Јеремију, те gа не предаше у руке народу да gа поgубе.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.