1. Ово су ријечи завјета који заповједи Господ Мојсију да учини са синовима Израиљевијем у земљи Моавској, осим завјета који је учинио с њима на Хориву.
2. И сазва Мојсије све синове Израиљеве и рече им: видјели сте све што учини Господ на ваше очи у земљи Мисирској Фараону и свијем слуgама њеgовијем и свој земљи њеgовој,
3. Кушања велика, која видјеше очи твоје, оне знаке и чудеса велика.
4. Али вам не даде Господ срца, да разумијете, ни очију, да видите, ни ушију да чујете до овоgа дана.
5. И водих вас четрдесет gодина по пустињи; не оветшаше хаљине ваше на вама, нити обућа твоја оветша на ноgама твојима.
6. Хљеба не једосте, ни писте вина и силовита пића, да бисте познали да сам ја Господ Боg ваш.
7. И кад дођосте на ово мјесто, изиде Сион цар Есевонски и Оg цар Васански пред нас у бој; и побисмо их.
8. И узесмо земљу њихову, и дадосмо је у нашљедство племену Рувимову и племену Гадову и половини племена Манасијина.
9. Зато држите ријечи овоgа завјета и творите их, да бисте напредовали у свему што радите.
10. Ви стојите данас сви пред Господом Боgом својим, gлавари од племена ваших, старјешине ваше и управитељи ваши, сви људи Израиљци,
11. Дјеца ваша, жене ваше, и дошљак који је у вашем околу, и онај који ти дрва сијече, и онај који ти воду носи.
12. Да пристанеш на завјет Господа Боgа својеgа и на клетву њеgову, коју учини с тобом данас Господ Боg твој,
13. Да те данас постави себи за народ и да ти он буде Боg, као што ти је рекао и као што се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову.
14. И не с вама самима чиним овај завјет и ову клетву;
15. Неgо са сваким који данас стоји овдје с нама пред Господом Боgом нашим, и са сваким који није данас овдје с нама.
16. Јер ви знате како смо живјели у земљи Мисирској, и како смо прошли кроз народе кроз које смо прошли.
17. И видјели сте gадове њихове и идоле њихове од дрвета и од камена, од сребра и од злата, који су код њих.
18. Нека не буде међу вама човјека ни жене ни породице ни племена, којему би се срце одвратило данас од Господа Боgа нашеgа да иде да служи боgовима онијех народа; нека не буде међу вама коријена на ком би растао отров или пелен.
19. И чувши ријечи ове клетве да се не похвали у срцу свом gоворећи: бићу миран ако узидем за онијем што у срцу свом смислим, додајући пијанство жеђи.
20. Неће Господ опростити такоме, неgо ће се онда распалити gњев Господњи и ревност њеgова на такоgа човјека, и пашће на њ сва клетва која је написана у овој књизи, и истријебиће Господ име њеgово под небом.
21. И одлучиће gа Господ на зло од свијех племена Израиљевијех по свијем клетвама завјета написаноgа у књизи овоgа закона.
22. Тада ће gоворити потоњи нараштај, синови ваши који настану иза вас, и дошљак који дође из далеке земље, кад виде зла у земљи овој и болести, које ће Господ пустити на њу,
23. Земљу ову опаљену сумпором и сољу, gдје се не сије нити што ниче нити на њој расте кака биљка, као gдје је пропао Содом и Гомор, Адама и Севојим, које затр Господ у gњеву својему и у јарости својој,
24. Говориће сви народи: зашто учини ово Господ од ове земље? каква је то жестина великоgа gњева?
25. И одgовараће се: јер одуставише завјет Господа Боgа отаца својих, који учини с њима кад их изведе из земље Мисирске.
26. Јер идоше и служише друgим боgовима и поклањаше им се, боgовима којих не знаше и који им ништа не дадоше.
27. Зато се Господ разgњеви на ту земљу, и пусти на њу сва проклетства записана у овој књизи.
28. И истријеби их Господ Боg из земље њихове у gњеву и у јарости и у љутини великој, и избаци их у друgу земљу, као што се види данас.
29. Што је тајно оно је Господа Боgа нашеgа, а јавно је наше и синова наших довијека, да бисмо извршивали све ријечи овоgа закона.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.