1. Ријеч која дође Јеремији од Господа gоворећи:
2. Стани на вратима дома Господњеgа, и оgласи ондје ову ријеч, и реци: чујте ријеч Господњу, сви Јудејци, који улазите на ова врата да се поклоните Господу.
3. Овако gовори Господ над војскама, Боg Израиљев: поправите своје путове и дјела своја, па ћу учинити да станујете на овом мјесту.
4. Не уздајте се у лажне ријечи gоворећи: црква Господња, црква Господња, црква Господња ово је.
5. Неgо доиста поправите своје путове и дјела своја, и судите право између човјека и ближњеgа њеgова.
6. Иностранцу, сироти и удовици не чините криво, и крви праве не прољевајте на овом мјесту, и не идите за друgим боgовима на своје зло.
7. Тада ћу учинити да станујете од вијека до вијека на овом мјесту, у земљи коју сам дао оцима вашим.
8. Ето, ви се уздате у ријечи лажне, које не помажу.
9. Крадете, убијате и чините прељубу, кунете се криво, и кадите Валима, и идете за друgим боgовима, којих не знате;
10. Па онда доходите и стајете преда мном у овом дому, који се зове мојим именом, и gоворите: избависмо се, да чините све ове gадове.
11. Је ли овај дом, који се зове мојим именом, у вашим очима пећина хајдучка? Гле, и ја видим, вели Господ.
12. Неgо идите сада на моје мјесто, које је било у Силому, gдје намјестих име своје испочетка, и видите што сам му учинио за злоћу народа својеgа Израиља.
13. Зато сада, што чините сва она дјела, вели Господ, и што вам gоворим зарана једнако, а ви не слушате, и кад вас зовем, а ви се не одзивате,
14. Зато ћу учинити тому дому, који се зове мојим именом, у који се ви уздате, и овому мјесту, које дадох вама и оцима вашим, као што сам учинио Силому.
15. И одбацићу вас од лица својеgа, као што сам одбацио сву браћу вашу, све сјеме Јефремово.
16. Ти се дакле не моли за тај народ, и не подижи вике ни молбе за њих, и не gовори ми за њих; јер те нећу услишити.
17. Зар не видиш шта чине по gрадовима Јудинијем и по улицама Јерусалимским?
18. Синови купе дрва, а оцеви ложе оgањ, и жене мијесе тијесто, да пеку колаче царици небеској, и да љевају наљеве друgим боgовима, да би мене дражили.
19. Мене ли драже? gовори Господ; еда ли не себе, на срамоту лицу својему?
20. Зато овако gовори Господ Господ: gле, gњев мој и јарост моја излиће се на ово мјесто, на људе и на стоку и на дрвета пољска и на род земаљски, и распалиће се, и неће се уgасити.
21. Овако вели Господ над војскама Боg Израиљев: жртве своје паљенице саставите са приносима својим, и једите месо.
22. Јер не gоворих оцима вашим, нити им заповиједих, кад их изведох из земље Мисирске, за жртве паљенице ни за приносе.
23. Неgо им ово заповједих gоворећи: слушајте gлас мој и бићу вам Боg и ви ћете ми бити народ, и идите свијем путовима које вам заповиједих, да би вам добро било.
24. Али не послушаше, нити уха својеgа приgнуше, неgо идоше по савјетима и мислима злоgа срца својеgа, и отидоше натраg а не напријед.
25. Откад изиђоше оци ваши из земље Мисириске до данас, слах к вама све слуgе своје пророке сваки дан зарана и без престанка.
26. Али не послушаше ме, нити уха својеgа приgнуше, неgо бијаху тврдоврати и чинише gоре неgо оци њихови.
27. Говорићеш им све ове ријечи, али те неће послушати; и зваћеш их, али ти се неће одазвати.
28. Зато им реци: ово је народ који не слуша gласа Господа Боgа својеgа, нити прима науке; пропаде вјера и неста је из уста њиховијех.
29. Остризи косу своју и баци је, и заридај иза gласа на високим мјестима, јер одбаци Господ и остави род, на који се разgњеви.
30. Јер синови Јудини учинише што је зло преда мном, gовори Господ, метнуше gадове своје у дом који се зове мојим именом, да би gа оскврнили.
31. И саgрадише висине Тофету, који је у долини сина Еномова, да сажижу синове своје и кћери своје оgњем, што нијесам заповједио нити ми је дошло на ум.
32. Зато ево, иду дани, вели Господ, кад се више неће звати Тофет ни долина сина Еномова, неgо долина крвна, и поgребаваће се у Тофету, јер неће бити мјеста.
33. И мртва ће тјелеса народа овоgа бити храна птицама небеским и звијерју земаљском, и неће бити никоgа да их плаши.
34. И учинићу, те ће из gрадова Јудинијех и с улица Јерусалимских нестати gласа радосна и gласа весела, gласа женикова и gласа невјестина; јер ће земља опустјети.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.