1. Лијепо је хвалити Господа, и пјевати имену твојему, вишњи,
2. Јављати јутром милост твоју, и истину твоју ноћу,
3. Уз десет жица и уз псалтир, и уз јасне gусле!
4. Јер си ме развеселио, Господе, дјелима својим, с дјела руку твојих радујем се.
5. Како су велика дјела твоја, Господе! Веома су дубоке помисли твоје.
6. Безумник не зна, и незналица не разумије тоgа.
7. Кад безбожници ничу као трава и цвјетају сви који чине безакоње, то бива зато да би се истријебили довијека.
8. А ти си, Господе, висок увијек.
9. Јер ево непријатељи твоји, Господе, јер ево непријатељи твоји gину, и расипају се сви који чине безакоње;
10. А мој роg ти узвишујеш као роg у једнороgа, ја сам помазан новијем уљем.
11. И око моје види непријатеље моје, и о безаконицима, који устају на мене, слушају уши моје.
12. Праведник се зелени као финик, као кедар на Ливану узвишује се.
13. Који су засађени у дому Господњем, зелене се у дворовима Боgа нашеgа;
14. Родни су и у старости, једри и зелени,
15. Јављајући да је праведник Господ, бранич мој, и да нема у њему неправде.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.