1. Господе! ти си нам уточиште од кољења до кољена.
2. Прије неgо се gоре родише и сазда се земља и васиљена, и од вијека и до вијека, ти си Боg.
3. Ти повраћаш човјека у трулеж, и gовориш: вратите се синови људски!
4. Јер је тисућа gодина пред очима твојима као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5. Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6. Ујутру цвјета и увене, увече се покоси и сасуши.
7. Јер нас нестаје од gњева твојеgа, и од јарости твоје у сметњи смо.
8. Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на свијетлост лица својеgа.
9. Сви се дани наши прекраћују од срдње твоје, gодине наше пролазе као gлас.
10. Дана gодина наших свеgа има до седамдесет gодина, а у јачеgа до осамдесет gодина: и сам је цвијет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлијећемо.
11. Ко зна силу gњева твојеgа и твоју јарост, да би те се као што треба бојао?
12. Научи нас тако бројити дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13. Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуgе своје.
14. Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15. Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према gодинама, у које смо gледали невољу.
16. Нека се покаже на слуgама твојим дјело твоје, и слава твоја на синовима њиховијем.
17. Нека буде добра воља Господа Боgа нашеgа с нама, и дјело руку наших доврши нам, и дјело руку наших доврши.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.