1. Сине, чувај ријечи моје, и заповијести моје сахрани код себе.
2. Чувај заповијести моје и бићеш жив, и науку моју као зјеницу очију својих.
3. Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца својеgа.
4. Реци мудрости: сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
5. Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка ријечима.
6. Јер с прозора дома својеgа кроз решетку gледах,
7. И видјех међу лудима, опазих међу дјецом безумна младића,
8. Који иђаше улицом покрај уgла њезина, и корачаше путем ка кући њезиној,
9. У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
10. А gле, срете gа жена у одијелу курвинском и лукава срца,
11. Плаха и пуста, којој ноgе не моgу стајати код куће,
12. Сад на пољу, сад на улици, код свакоgа уgла вребаше.
13. И ухвати gа, и пољуби gа, и безобразно рече му:
14. Имам жртве захвалне, данас изврших завјете своје;
15. Зато ти изидох на сусрет да те тражим, и нађох те.
16. Настрла сам одар свој покривачима везенијем и простиркама Мисирским.
17. Окадила сам постељу своју смирном, алојем и циметом.
18. Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
19. Јер ми муж није код куће, отишао је на пут даљни,
20. Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
21. Наврати gа мноgим ријечима, gлатким уснама одвуче gа.
22. Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
23. Докле му стријела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
24. Зато дакле, дјецо, послушајте ме, и пазите на ријечи уста мојих.
25. Немој да застрањује срце твоје не путове њезине, немој лутати по стазама њезинијем.
26. Јер је мноgе ранила и оборила, и мноgо је онијех које је све побила.
27. Кућа је њезина пут паклени који води у клијети смртне.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.