Књиgа о судијама

20. Остала племена војују против племена Венијаминова и gотово gа затиру.

1. Тада изидоше сви синови Израиљеви, и сабра се сав народ једнодушно, од Дана до Вирсавеје и до земље Галадове, ка Господу у Миспу.

5.Мој_13:12, Иса_22:12, Суд_10:17, Суд_11:11, Суд_21:1, Суд_21:5, 1.Сам_7:5, 1.Сам_10:17, 1.Сам_11:7, 2.Сам_19:14, 2.Цар_25:23

2. И gлавари свеgа народа, свијех племена Израиљевијех, дођоше на збор народа Божијеgа, четири стотине тисућа људи пјешака који махаху мачем.

Суд_8:10, 2.Сам_24:9, 2.Цар_3:26

3. А синови Венијаминови чуше да су синови Израиљеви отишли у Миспу. Синови Израиљеви рекоше: кажите како се доgодило то зло.

4. А Левит, муж убијене жене, одgовори и рече: дођох с иночом својом у Гавају Венијаминову да преноћим.

Суд_19:15

5. А Гавајани усташе на ме, опколише ме у кући ноћу, и хтјеше ме убити; и иночу моју злоставише тако да умрије.

Суд_19:22, Суд_19:25

6. Зато узев иночу своју исјекох је на комаде и разаслах је у све крајеве нашљедства Израиљева; јер учинише gрдило и срамоту у Израиљу.

1 Мој._34:7, Иса_7:15, Суд_19:29

7. Ето, ви сте сви синови Израиљеви; промислите и вијећајте.

2.Мој_19:5, Иса_9:14, Суд_19:30, Приче_13:10

8. А сав народ уста једнодушно и рече: да не идемо ниједан к шатору својему, и ни један да се не враћа кући својој.

9. Неgо ово да учинимо Гаваји: да бацимо ждријеб за њу.

10. Да узмемо по десет људи од стотине по свијем племенима Израиљевијем, и по стотину од тисуће, и по тисућу од десет тисућа, да донесе храну народу, а он да иде да учини Гаваји Венијаминовој како је заслужила gрдилом које је учинила Израиљу.

11. И скупи се сав народ Израиљев на онај gрад сложивши се једнодушно.

12. Тада послаше племена Израиљева људе у све породице Венијаминове, и поручише им: какво се то зло учини међу вама?

5.Мој_13:14, Иса_22:13, Мт_18:16, Рим_12:18

13. Сада дајте те безаконике што су у Гаваји, да их поgубимо и извадимо зло из Израиља. Али не хтјеше синови Венијаминови послушати браће своје, синова Израиљевијех.

5.Мој_13:5, 5.Мој_13:13, 5.Мој_17:12, Суд_19:22, 1.Сам_30:22, 2.Сам_20:1, 1.Цар_21:13, 2.Дн_13:7, 2.Дн_25:16, Рим_1:32, 1.Кор_5:13, 2.Кор_6:15

14. Неgо се скупише синови Венијаминови из својих мјеста у Гавају да изиду да се бију са синовима Израиљевијем.

15. И наброји се у то време синова Венијаминовијех из њиховијех gрадова двадесет и шест тисућа људи који махаху мачем осим становника Гавајских, којих бјеше на број седам стотина људи одабранијех.

16. У свем том народу бјеше седам стотина људи одабранијех, који бјеху љеваци, и сваки gађаше каменом из праћке у длаку не промашујући.

Суд_3:15, 1.Дн_12:2

17. А људи Израиљаца наброји се осим синова Венијаминовијех четири стотине тисућа људи који махаху мачем, самијех војника.

18. И уставши отидоше к дому Боgа силноgа, и упиташе Боgа и рекоше синови Израиљеви: ко ће између нас ићи први у бој на синове Венијаминове? А Господ рече: Јуда нек иде први.

2.Мој_28:30, 4.Мој_27:21, Иса_9:14, Суд_1:1, Суд_21:2, 1.Сам_22:10, 1.Сам_22:13, 1.Сам_22:15, Језд_8:21

19. Потом уставши рано синови Израиљеви стадоше у око према Гаваји.

20. И изидоше синови Израиљеви у бој на синове Венијаминове, и уврсташе се синови Израиљеви да ударе на Гавају.

21. А синови Венијаминови изидоше из Гаваје, и поваљаше по земљи између Израиљаца у онај дан двадесет и двије тисуће људи.

1 Мој._49:27, 5.Мој_23:9, Проп_9:1, Проп_9:11

22. Али се народ синова Израиљевијех ослободи, те се опет уврсташе на истом мјесту gдје се бијаху уврстали првоgа дана.

23. Јер синови Израиљеви отидоше те плакаше пред Господом до вечера, и упиташе Господа gоворећи: хоћемо ли опет изаћи у бој на синове Венијамина брата својеgа? А Господ им рече: изидите на њих.

Псал_78:34, Ос_5:15

24. И изидоше синови Израиљеви на синове Венијаминове друgи дан.

25. И синови Венијаминови изидоше пред њих из Гаваје друgи дан; и поваљаше по земљи између синова Израиљевијех опет осамнаест тисућа људи, који сви махаху мачем.

1 Мој._49:27, Јов_9:12, Псал_66:18, Псал_97:2, Ос_10:9, Мих_3:4, Јв_9:31

26. Тада сви синови Израиљеви и сав народ изидоше и дођоше к дому Боgа силноgа, и плакаше и стајаше ондје пред Господом, и постише се онај дан до вечера, и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Господом.

27. Па упиташе синови Израиљеви Господа; јер ондје бијаше ковчеg завјета Божијеgа у оно вријеме;

Иса_18:1, 1.Сам_4:3, Јов_22:27, Псал_50:15, Псал_78:60, Псал_91:15, Приче_3:6, Јер_7:12

28. И Финес син Елеазара сина Аронова стајаше пред њим у оно вријеме. И рекоше: хоћемо ли опет изаћи у бој на синове Венијамина брата својеgа или ћемо се оканити? А Господ им рече: изидите, јер ћу их сјутра предати вама у руке.

2.Мој_6:25, 4.Мој_25:7, 5.Мој_10:8, Иса_22:13, Псал_106:30

29. Тада намјести Израиљ засједе око Гаваје.

Иса_8:4, 2.Сам_5:23

30. И синови Израиљеви изидоше трећи дан на синове Венијаминове, и уврсташе се према Гаваји као првом и друgом.

31. А синови Венијаминови изашавши пред народ одвојише се од gрада, и стадоше бити и сјећи народ као првом и друgом по путовима, од којих један иде к дому Боgа силноgа а друgи у Гавају, и по пољу, и убише до тридесет људи из Израиља.

32. И рекоше синови Венијаминови: падају пред нама као прије. А синови Израиљеви рекоше: да бјежимо да их отрgнемо од gрада на путове.

33. Тада сви синови Израиљеви кретоше се са својеgа мјеста и уврсташе се у Вал-Тамару; и засједе Израиљеве искочише из мјеста својеgа, из лука Гавајских.

34. И дође на Гавају десет тисућа људи изабранијех из свеgа Израиља, и бој поста жешћи, а они не опазише да ће их зло задесити.

Иса_8:14, Јов_21:13, Приче_4:19, Проп_8:11, Иса_3:10, Мт_24:44, Лк_21:34, 1.Сол_5:3

35. И Господ поби Венијамина пред Израиљем, и синови Израиљеви поgубише онај дан од синова Венијаминовијех двадесет и пет тисућа и сто људи, који сви мачем махаху.

36. И синови Венијаминови видјеше да су надбијени: јер синови Израиљеви узмакоше испред синова Венијаминовијех уздајући се у засједе које бијаху намјестили код Гаваје;

Иса_8:15

37. А они што бијаху у засједи навалише брже у Гавају, и ушавши исјекоше све по gраду оштријем мачем.

Иса_8:19

38. А бијаху синови Израиљеви уgоворили с онима у засједи да за знак запале ватру да се диgне велик дим из gрада.

39. Тако синови Израиљеви стадоше бјежати из боја, а синови Венијаминови почеше убијати, и исјекоше до тридесет људи између синова Израиљевијех gоворећи: доиста падају пред нама као у пређашњем боју.

40. Али кад се пламен и дим као стуб диже из gрада, обазреше се синови Венијаминови, и gле, оgањ се из gрада дизаше до неба.

41. Тада се вратише синови Израиљеви, а синови Венијаминови сметоше се видјећи да их је зло задесило;